Бранич

стр. 866.

в р а н и ч

врој 23.

аутентично тумачећи аустр. §. 1497 (срп. §. 945.) (Види Дворски декрет од 30. Сјечња (Јан.) 1819. Бр. 154 зб. пр. зак. „0 пптоњу. да ли се мо\у доиустити ирошње за иродужење рока у сврху побијања опорука (тестамента) и укњижених исправа?" 3). Односно „а огодбе заложне (аустр. §§. 447—9; 469; 1368—1372; 1483. Срп. §§. 304—6; 325-6; 329; 841—3; 936 ) не делим мишљење г. Еошутића. Да не застарује ни дуг, ни залога, о том прејасно говори аустр. §§. 1371 и 1483, а срп. §§. 843 и 936. Ова незастаривост права тражбине на једној страни и права власности на другој страни, јесте један привилегнјум намењен свему свету. Да овај привилегијум ннје узакоњен ради нас обичних смртних људи, то се по себи разуме, ади после 1789. годппе није било политички мудро одвајати нас обичне смртне од привилегованих особа у приватном праву, већ смо ради њих (привилегованих) почашћени и ми обични смртни том привилегијом. Царски патент од 29. Децембра 1852. бр. 247 д. з. л. (тако звави дједински или „ АласИае! а -патент) најбоље посведочава коме су биле дотле намењене ове привилегије. (Аустр. §. 1372, а срп. §. 213, који говори о укидању спахилука). Не заборавимо, да антихреза цвета и даи-дањи. Оба ова параграфа из оба закона (аустр, §. 1483, срп. §. 936) говоре о залози, коју поверилад „има у рукама а , чиме диљају на залогу у ужем смислу, односно на иокретну залогу и на антихрезу; јер се хииотеком баве аустр. §. 1499, срп §. 947. И кад аустр. §. 1483, додате §. 1371, а срп. §-у 936. додате §. 843, онда ћете сувише лако се домислити, да су ове одредбе резултат прилика под којима су ове одредбе постале, а то је сам почетак овога века, у коме беше још свежа успомена на дворски расконт уз које неминовио иду дворски вухерери, који су умели у капред у своме џепу имати и владалачке цивил-листе и министарске плате. — (Аустр. зак. важи од 1. Јуна 1811. и антихрезу укида. Она ипак живи. Ћесар ју 29—XII—1852. поново укида, али она живи и данас свуда и на сваком месту. §. 1483, срп. §. 936. обухвата дакле ручну залогу (рГ^гшз) и антихрезу). (Свршиће сеј