Бранич

број 23.

бране1

стр . 873.

Одмах се разуме, да ми не држимо, да је репрезентација битни услов за пуномоћство исто као што и иодметништво 1 ) не Сматрамо за суштаствен елеменат комисионог уговора. Да у томе не грешимо, довољно сведочи та околност, што је и комисион једна врста пуномоћства. У овој врсти пуномоћства мандатор ради у своје име. Као што ћемо видети доцније, комисион је релативан трг. посао, т. ј. сам по себи, посматран као изолисаи уговор, он није трговачки посао, комисион, већ грађански — пупомоћство, па ма мандатор радио у своје име. Такав је систем нашег законодавства; закон сматра за трговачки посао иредузеКе комисионарства (§. 17. т. 4. зак. о устр. трг. суда). Према томе комисиона у смислу законанема, кад сеједно лице случајно обвеже, да за рачун другога изврши какав посао, ма га извршио и под својим именом. То не споре ни заступници првог система. У таком случају има само нростог луномоћства и шта онда излази ? Излази, да је систем нашег законодавства такав, да се но њему нуномоћство може јавити и тако, да мандатор ради под својим именом. Онима, који тврде, да пуномоћства има само онда, кад нуномоћник ради у властодавчево име, ми бисмо поставили ова два питања: а) шта Ле бити, кад мандатор ироизвољно закључи за рачун властодавца иосао иод својим именом; и б) како би квалификовали уговор, ио . коме се једно лице обавезало, да за рачун другога, а иод својим именом, изврши какав иосао ? Ако би остали досдедни, на прво нитање би морали одговорити: да властодавац може у таком случају мандатора одбити и тужити га за неиспуњење уговора, чију је природу својевољно изменио. То би била једна бесмислица савршено противна духу закона и природи ствари. Одговор, да овде има педо<логит ^евИо, био би прилично натегнут. Друго питање намеће се у практици врло често. Ништа обичније него уговори, којих смо квалиФикацију у иитање ставили. Тако на пример: сиромашак чиновник, да би дошао до потребног новца, хоће да прода неку ствар. Његова осетљивост не допушта му, да лично изврши продају, и он је врши преко другога, који, да би име правог иродавца остало у тајности, продаје под својим именом; или А хоће да купи неку ствар, а зна да Б неће хтети њему да је прода, или тражиће му велику суму као продајну цену, или, пошто није са њим познат, неће ') Иврав подметништт- Иввели бмо ив израза Мдметник, којии г. Андра "Борђевик назива комисионара, који ради дод својии жменом.