Бранич

стр . 874.

брани1

број 23.

да му прода на иочек и т. д. С тога А овлашћује Н-а, да од Б-а купи ту етвар за његов рачун, алн под својим именом. Шта су оваки уговори, ако не пуномоћство? Сви елементи пуномоћства ту су, и држимо, да ншпта неће бити противно духу закона, тако их и узети и ако мандатор ради за властодавца под својим именом. По противном мишљењу, за оваке уговоре не би било законске одредбе, и морали бисмо их уврстити у „безимеие уговоре", а нојам о безименим уговорима, прилично је застарео. Да напоменемо само, да има и код нас нисаца, који држе, да пуномоћник може радити и под својим именом 1 ). Према свему до сад реченом, разлика између пуномоћства и комисиона није у томе, што пуномоћник ради у властодавчево име, а комисионар у своје сопствено; критеријум комисиона не дежи у начину, на који мандатор ради. У чему онда ? Одговор нам даје сама природа комисиона, сам тај Факт, што је комисион специјална установа трг. саобраћаја, и што је о њему реч у трговачком законику, а пуномоћство је под владом општег, грађ. законика: комисион има за предмет трговачки аосао, а пуномоћство гра/јански. Истина је, да закон овај Факат нигде не истиче нарочито и то је једна непотпуност, која је ушла у наш законик из француског Со<1е <1е сошшегсе-а. Ну ова непотпуност не може се узимати као велика грешка законодавчева, јер сама природа ствари, дух целог закона, проииси одељка II. главе IV. трг. законика, довољно откривају мисао, да комисион има за предмет трг. посао. Интересно је, да су редактори Француског Сос1е с1е сошш. сматрали за излишно, да нарочито наглашавају у законику, да комисион може имати за предмет само трг. посао. При претресу пројекта Сос1е <1е сошт. у Франц. Држ. Савету (СопвеИ сГ ЕШ) један члан (МегПп) приметио је ту непотпуност, и побојао се, да не буде пред трг. судове доведено као комисионар лице,. које је изабрало за своје занимање вршење каквог нетрговачког посла, за рачун других. Одмах је одговорено, да је ова бојазан неоснована; јер законик у својим одредбама (гл. IV". одељ. II. код нас) предвиђа само оне комисионе, који имају за предмет трг. операције (продаја и куповина робе, сотппбвшпаке

!) Маткћ у свох објашшењу грађ. ваконнка на стр. 836. велг. „ауноноћије је или јавно ш тајно".