Бранич

стр. 880.

в р а н И ч

број 23.

мата, застарелости и т. д.) разних врста дугова, те који услед тога због незнања ових различитих норама за сваки дуг, могу лако и штету иретрпети. Противници уједињења имају за своје мишљење у првоме реду француске дугове у виду, те немају пред собом ону шарену слику, коју дају државни дугови у другим европским државама почетком или у средини XIX. века. Иначе би можда променули своје мишљење. Али и ти противници изреком признају, да је жалосно имати у исто доба дугове са 5°| 0 , 4 1 \ 2 °| 0 , 4°| 0 , и 3°| 0 и веле, да је најпаметније, да се изврши уједињење лаганим темпом поновљеним конверсијама, — мишљење, коме и ми приступамо а које, јер долази од противника, садржи значајно признање за начелну остварљивост и вредност уједињења. VIII. Тако вваних „шест начела конвврсцје" по Лабејрију: Лабејри, француски финансиста и писац највећег досада обнародованог научног дела о конверсији, ставља пред претрес појединих врста конверсије један одељак, у коме наводи и свестрано разлаже начела, које назива „опгати принципи конверсије". Ми ћемо ова начела навести тачно по реду као код Лабејрија и при њиховом набрајању видећемо: од чести неопходне предуслове за остварење конверсије, од чести битне знаке сваке конверсије, од чести напослетку услове за успех конверсије, а тиме ће се показати, да је збир свпју ввих услова под заједничким називом „начела конверсије" доста пронзвољан. I. Прво је основно правило, „да понуда исплате мора бити озбиљно и искрено замишљена". „Држави", вели Лабејри, „која хоће да мења услове уговора постојећег између ње и њених поверилаца, стоји на расположењу само једно законито средство, а то је исплата (враћање зајма)". У формулисању овога правила има полемике према мишљењу, које нарочито заступају француски финанси-