Бранич

стр. 886.

б р а н и ч

број 23.

а баш с тога што је даље надметање престало, продаја је и остала на туженом Ј., као купцу, који је највећу цену дао. У осталом тако би се ова ствар имала узети и онда, да су остали лицитанти по одустанку од даљег надметања — лицвтирања — одмах и отишли, а у овом случају у толико се пре има тако узети, што су ти лицитанти до закључсња продаје, теслима, остали и као присутни при продаји и они иотаисали иротокол литицације, као што се из овог протокола види. Осим тога да се тако има разумети ово законско наређење §. 486. гр. пост., служи као аргуменат други став његов, који предвиђа случај, кад при каквој продаји има више присутннх купаца, али опет нема два падметача, а то је тај, кад један купац с места, дакле, први понуди за имање такву цену која би истина била већа од ароцењене вредиости, али би се тиме одузела била могућност осталим купцима да лицитирају надмећу се — те прописује, да тада извршна власт протоколарно саопшти то представшим поверитељима, и ако се ови том ценом задовоље, да пмање том једном надметачу уступи. Али овакав случај према напред изложеном овде не стоји, јер нротокол лицитације тврди, да је тужени Ј. на послетку понудпо цену 206.100 дин. и за исту као највећу цену му је и пмање и уступљено било". Општа седнпца Касац. Суда од 28. октобра 1898. 'одине Бр. 8643. нашлаје да не стоје горњи разлози примедаба II. одељења Касац. Суда, већ је усвојила противразлоге Апелац. Суда. Према овој одлуци: јавна ародаја је уредна ако је било надметатља ма и најкраЛе втреме, а није иотребно даје све до закључења лицитације било најмање два лицитанта. Београд, Новембра 1898. Саопштио Мих. М. Радивојевић

Х1ДПИ. Где је омеса имава и задружног труда, у случају распре изме^у таквих лица суди се по основима ортаклука. (Гл. XXVII- зак. гра^.) По тужби Ј. С. противу С. С. првостепени пожаревачки Суд пресудом својом од 22. Септембра 1879. Бр. 17.607. осудио је туженог да плати тужиоцу кирију на земљу и заслугу, свега 1030 динара.