Бранич
стр . 838
б р а н и ч
број 23.
ганизацији на страни, већ на иницијативу приватних удружења. Довољно би било завеети као средишни организам један сталан биро у којој неутралној земљи. У „неутралној" кажемо с тога, што све установе међународнога карактера, као творевина новога права међународне Европе, теже неутралннм земљама, које су такође творевина права. Свуда у великим државама наилазите на суров осмејак милитарне бруталности и на силу. Те државе покреће једне према другима жеља за освојењем, а неутралне земље стоје у томе дар-мару од освета и грабљивости као версонификација и ускрснуће старовековних уточишта, заклоњених од потреса силе. Томе бироу могао би се придодати један генералан Савет, који би био саставх>ен од главнијих представннка оних адвокатских удрукгења која би пристала уз тај савез, и који би се им;ао састајати у важнијим приликама. Предмет њиховога рада имао би бити: 1. Давање и размена обавештења о страном праву — законодавству и јуриспруденцији. Развитак међународног права и међународних снорова чини све потребнијим овај еаобраћај европских права. 2. Назначавање адвоката који би имали водити извесне спорове. Ну то може и изостати. 3. Уз то питање долази и оно да парничар може повегти својег адвоката да га заступа у другој земљи. У случају где се то заступање странцу не дозвољава, прва би дужност средишног бироа била да се споразуме с адвокатским удружењима те земље, те да она настану да се у томе смислу изведе потребна реформа или да се аакључе нарочити уговори. Ако му се пак дозвољава, средишни би биро довео у међусобан однос професионалне установе већине држава, којима је задатак бесплатна одбрана сиромашнога света, те да њиховим посредовањем осигура одбрану сиромашних странаца. Отуда би следовала двогуба корист: унификација закона о одбрани и сигурност за свакога сиромаха да ће имати својег браниоца у свакој од оних држава чији би баро лриступио овој међународној организацији. 4. Свему томе придружује се још и оснивање Фонда ша узајамну иомо% и иенсију , који већ и постоји у неким,