Бранич

стр . 892.

бра1ич

бро.т 23

§. 40. замењује ее овако: „Правозаступник може уговорити са својим властодавцем награду за заступање. Овакав уговор или изјава (обећање) мора бити написмено. Где уговора нема или кад правозаступник ради као судом постављени заступник, вреде наређења §. 50. овог закона". §. 50. замењује се овако: „Кад правозаступник није уговорио са властодавцем награду, или кад ради као судом одређени заступник, прописују се за правозаступнички рад ове таксе у динарском течају". Остаје текст пројекта у „Браничу" I. стр. 625—627. са неким малим изменама. §. 51. замењује ее овако; „Правозаступник има за своју награду и трошкове првенствену закону залогу на предмет спора, а ручну залогу на све исправе и акта истога снора". §. 52. замењује се овако: „Кад би се спор између властодавца и правозаступника породио о величини награде и других трошкова, а не би о томе било уговора, решава првостепени суд, без призрења на количину тражбе, а по прописима овог закона. При решавању овог снора, суд ће обратити своју пажњу више на стварну заслугу у положеном труду и употребљеном нравном знању, него на вредност самога спора, прадржавајући, се §. 50. овог закона. У спору између нравозаступника и властодавца о награди, имају конценти свију судовима и властима предатих акта, пунодоказну, а остали концепти имају полудоказну силу. Обе стране имају права на жалбу Касациономе Суду за 15 дана". §. 52. а. (нов) „Право нравозаступника на награду застарева за пет годнна од дана свршенога посла или нрестанка пуномоћства". Нов одељак, који долази после одељка „о награди и трошковима правозаступника", — а после §-а, 52. а. и који гласи •