Бранич

стр . 9)2.

вранич

врој 24.

чин постављено јој питање, ретко ће се десити да министар то регаење не прими. 65. Практика коју је увсла управна власт ништи у знатној мери и саму законску и моралну одговорност оргапа исте влаети, на првом месту министара. И они као и други државни службеницн носе одговорност за своје поступке у званичном раду. Закони о министарској одговорности доказ су да су и министри у своме делању ограничени и да и они могу искусити последице неуставних, незаконитих па чак и штетних поступака својих. Узме ли се сада, да министри имају право да прибегавају саветима- Касационога Суда, њихова одговорност може по некад бити сведена на врло малу меру. Истина, и поред тумачења Касационога Суда, министар не може бити ослобођен одговорности; државни суд, кад би нашао да у извесној радњи министровој има елемената за кривицу, не би се морао обазирати на тај факат да се оптужени брани мњењем које је, претпоставимо, Касациони Суд дао по истој ствари, и могао би га а 1а пдпеиг осудити. Али, на сваки начин у једном оваквом случају положај министров не би био много критичан. Правдајући се мишљењем једног тако компетентног тела као што је Касациони Суд, он има у корист своје неодговорности једну врло јаку околност. Исто тако, ово министрово право да консултира Касациоии Суд олакшава му веома и држање пред парламентом, ако би се повукао на одговор по каквој ствари у којој му је тај суд давао обавештења. Напослетку, ова помоћ Касационог Суда имазадејство и то, да министра одстрани од рада на познавању разних закона које може бити позван да примени. Кад је Касациони Суд дужан да му, на његов захтев, реши свако законско нитање на које у својим пословима може наићи, министар не осећа потребу да сам таква питања расправља и да себи натура један излишан посао. Разуме се да та привилегија министрова никако не иде у прилог њиховом познавању послова, а отуда ни у прилог доброга вршења поверене им дужности. Закључак из свега овога јесте тај : да Касациони Суд није ни по Уставу ни по закону, а ни по науци, надлежан да министрима даје ма и факултативна миншења о томе, како се има разумети какав адмииистра-