Бранич

стр . 914.

бранич

број 24.

и паробродске станице, и од ових до стана и обратно". (Одл. од 5. IV. 94. бр. 3079.). За јуриспруденцију у првом смислу навешћемо ове примере: министар правде, на тражење суда општине београдске, поставио је Касационом Суду ова питања: „како се има сматрати ралња општине у погледу вршења нивелације по постојећем одобреном плану, а на основу закона о местима у Србији и његове допуне, т. ј . да ли као приватна или јавно - званична". Касациони Суд, у својој Општој Седници донео је ову одлуку : „Касацаони Суд начелно није надлежан за објашњење постављеног питања, пошто је закои о местима у Србији са његовом допуном иолитичко-адмииистративне ирироде ". (7. IV. 97. бр. 2500.). —- Министар фивансија тражио је да Касациони Суд д&, своје мњење о томе: „може ли се сматрати за казну и десетогуба монополска такса, предвиђена у чл. 21. зак. о устр. држ. монопола, и ако се може сматрати за казну, може ли се иста замењивати затвором као и новчана казна, кад се од осуђеног не може наплатити услед немаштине?" Касациони Суд одговорио је „да он није надлежан да објашњава законе административне природе, које има да примењује Државни Савет, као највиши административни суд или фискална судска власт. Ово тумачење не би имало за ову власт (Држ. Савет) ничег обавезног и по томе би било без икакве практичне вредности". (Одл. од 4. XI. 97. бр. 7336). 66. Судски закони. Питање које нас овде занима сведено је на тај начин на ову меру: може ли Касациони Суд, на оспову §-а 16. тач. 2., на захтев министра правде доносити необавезне начелне одлуке о значењу оних закона чија иримена сиада у надлежност судске власти? Из доеадашњега разлагања видели смо да Касациони Суд ие може: 1) давати обавезна мњења ни о каквом закону; 2) да не може давати необавезна мњења о административним законима. Остаје нам само да решимо и ово треће и последње питање. Тежиште питања лежи у овоке: да ли давање необавезних начелних мишљења од стране Касационога Суда треба сматрати као неко вршење законодавне власти? Ако не треба, онда ништа не би сметало Касационом Суду да таква мишљења даје о судским законима. У противном