Бранич

БРОЈ 24.

Б Р А Н И Ч

стр. 935.

може, у другој десетини деветнаестога века у Француску За беспристрасну критнку тога система ваља нам приметити, да та врста конверсије, — варочито при одговарајућој употреби горе поменутог мањка капитализације ренте са мањом каматом — даје већу уштеду у каматама него конверсија са равном главницом дуга, али да ова уттеда у каматама иде на рачун главнице дуга. Државни ће повериоци продајом нових задужница и добитком у курсу при томе наћи бар у неколико накнаде за смањивање ренте; али тај факт показује, да су имаоци ренте, рентијери у правом смислу речи, који државне задужнице као приплод капитала чврсто држе, према овој другој врсти конверсије у мање повољном положају, него спекуланти. Овај и даљи разлог, да систем конверсије са повећањем главнице дуга по својој јасности, простоти и општој схватљивости много заостаје за конверсијом са равном главницом дуга, могу са правом послужити као мерило за одређивање вредности обе конверсијоне системе. Пример конверсије са повећањем главнице а смањивањем камате државнога дуга, даје нам у најновије доба инглеска конверсија из 1884. године. Повода томе дао је буџетни говор министра финансија Чајлдерса, који је — с обзиром на ту околност, да је курс 2'| 2 0 ; 0 задужница за две године (1882 —1884) од 86 скочио на 91, догс је курс 3% консола у истом времену остао ххросечно на 101 до 102-те процентне задужнице назвао хартијом будућности. Загшн о конверсији овластио је државну благајну, да створи 2 3 | 4 % и задужнице за замену 3% -них. Именита х\иавница нових задужница, коју би државиа благајна одредити имала, није смела код 2 3 [ 4 % прекорачити 102, а код 108 за сваких 100 главнице 3% -них. Обз нове врсте дугова, 2 3 | 4 и 2'| 2 % -не задужице не могу се до 5. Јануара 1905. исплатити, а од тога рока могу се под извесним ограничењима вратити а1 рагх по једномесечном одказу. Под 8. Августом 1884. објавила је државна благајна, да је Инглеска Банка овлашћена, да у свако доба од 2. Септембра до 17. Октобра закључно прима пријаве