Бранич

стр. 900.

в р а н и ч

БРОЈ 24.

свнју земаља и састављање једне збирке случајева расправљених у практвци. Остали говорници, сматрајући да је конгрес ударио довољан темел> за остварење истакнуте мисли, по иово изнеше идеју о потреби међународне адвокатске органнзације и разилазише се само у питањима њеног практичног остварења. Једини је био противног мишљења Пује (РоиШе^) старешина Париског бароа, који је изјавио: да је дошао на конгрес приватно, а не као изасланик својега бароа, јер томе бароу његова унутрашња уредба не дозвољава да ступа у везе са другим бароима. Нри свем том што и сам признаје потребу међународне адвокатске организације, он саветује чување од пренаглеиости. Он је противан предлогу, да се средишна канцеларија овласти да даје мипшења о појединим питањима из области међународног права, јер адвокат није позват да даје савете законодавцу своје земље: он може давати савете само појединцима и то из својега кабинета. Противан је оснивању бироа за одбрану сиротиње иред судом, јер о тој се одбрани брине свака земља за се. После ових говора конгрес је донео оваку одлуку: „1. Конгрес решава, да се оснује један Одбор, коме се ставља у задатак да спреми све што треба за идући Међународни Адвокатски Конгрес, развијајући даље иде.је изнесене на овоме конгресу. Он ће публиковати један билтен у коме ће изнети своја проучавања, својс пројекте и примедбе које би му учинили како чланови бриселскога конгреса тако и сваки други који би се интересовао тим питањима. 2. Овај ће Одбор заседавати у Брислу". Избор лица за тај Одбор изврпшће садагање председништво Конгреса. Идући Конгрес састаће сс опет у Брислу. Седнице Конгрееа закључене су петог дана (5. Августа) у 4'!.! часа по подне. III. Адвокатски ред чини једну засебну правну установу. Та се установа јавила први пут у Староме Веку и одржала се све до сада, тако да је данас налазнмо у свима