Бранич

Ми смо горе већ показали, да конверсија не постоји само у таквим случајевима, него да се (по обичном финансијском говору) сматра да постоји свагда и онда, кад су услови новог дуга за државу кориснији нсго услови старога дуга, па било да та корист за државу лел«и у мањо.ј камати било у другим околностима н, пр. у томе, да нов дуг подлежи плаћању порезе, док је стари био од тога ослобођен. Ако смо инак од свију тих случајева нарочито нагласили стварање новог дуга са мањом каматом и тај случај подробније разложили, то смо учинили с тога, што се случаји те врсте најчешће дешавају у нракси и што су са финансијско научног гледишта најинтересантнији због студије међусобног односа између каматне стопе и главнице државнога дуга. Ми долазимо сада на разлагање обрнутог случаја: стања, у коме се држава налази, кад текућа камагна стоиа прекорачи имениту каматну стоиу државне ренте. Кад држава сво.јим повериоцима од главнице 100 плаћа 4. а текућа пијачна каматна стона скочи на 5 на сто, то ће се, пошто сваки капиталиста тражи за свој капитал приплод од 5 на сто, за државну обвезницу гласећу на именитих 100, која даје годишњу ренту само 4, на новчаном тргу само онај капитал платити, који при каматној стопи од 5 на сто носи камату од 4, т. ј. по формули # х : 4= 100 : 5 која показује да је х—80, т. ј. платиће се капитал од 80. Случај, који смо сада претставили, има велике сличности са Ламберовом конверсијоном системом (систем Ш. наше тројне поделе), али се не сме са њоме побркати Код Ламберове системе пада пијачна каматна стооа, па ипак повишава држава своју ренту, и ако би ју могла спустити, а смањује главницу путем компензације ; у овом случају пак скаче пијачна каматна стопа, а према томе скакању удешава држава скакање своје ренте. Посматрање и теоријско увршћење таквог случаја пружа неоспорне тешкоће. Појам конверсије не да се применити, јер при алтернативи између враћања главнице а1 рап и принове дуга са смањењем гдавнице и повећањем камате, сваки