Бранич

ће скоро поверилац изабратн прво, јер му очевидно даје веће користи. На овај случај даје се боље применити поступак, који Небелиус предлаже, наиме куповање оних дугова, који су закључени са малом каматом, и то куповање много испод пари, сразмерно пијачној каматној стопи, дакле у нашем примеру куповање 4% реете у именитим 100 по берзанском курсу од 80, као и набавку за ову куповину потребног новца новим задужењем, чија ће именита главница бити равна стварно позајмл^еним сумама или бар приближна, а која ће бити укамаћена са већом каматом. ' Сви ће скоро повериоци пристати на исплату старога дуга по берзанском курсу, дакле испод пари јер се иначе морају бојати још за даље падање њихових задужница. * * * Разлагање овога сада поменутог случаја пружа нам природним путем прелаз за другу научну и практичну примену оних међусобних односа између каматне стопе и главнице, по којима повећање камата проузрокује смањивање главнице — и обратно. Већ на другом месту поменуто мишљење, које Грималди употребљује као доказ против дотичне врсте конверсије, да је на име смањивање каматне стопе државнога дуга при повећању његове главнице пре штетно него корисно за државну амортизациону благајну и да повећања пијачне* каматне стопе ову тежњу знатно потпомаже, побудила је њенога проналазача, инглескога финанс. писца Стјуарда, те је учинио предлог, да се главница инглеског државног дуга смањи, а камата зато да се повећа. По његовом мишљељу требало је 3 %~не ингл. задужнице преобратити постепено у 4 %-не, а после у5 %-не. Ова конверсија дуга са мањом каматом у већу камату требала се извршити без обзира на тенденцију пијачне каматне стопе, т. ј. да се не чека на њено скакање. У томе лежи разлика између овога и непосредно пре тога поменЈтог случаја, у коме је повећање камате државне ренте учињено зависним од скакања пијачне каматне стопе. Мишљење Стјуардово усвојио је и други инглески