Бранич

стр. 12.

б р а н и ч

број 1.

овду по две паре исписне; а где се овце јагње, узеће спахија по 150 гр. чар. за јагњило у годомину т. ј. на добром месту, а на лошијем мање, како се где погоде. 0 овој наплати водили су бригу званичници — Латипи, и давали су хуџепе (признанице), као доказ о наплаћеној суми.' 21 ) У старим дипломама, имена „ травничар " и „шравник", подешавају се са позивом прибирања прихода од попаше. 0 њима има помена у Душановој и Урошевој дипломи, о обнављању хтетовске цркве; и у српском писму султана Мохамеда II. од 7. маја 1840 године. 2 ") До Кара-Ђорђева устанка било је путујућих пастира по многим српским нахијама. Данашње селанце код Крагујевца „Станови", води отуда своје порекло; као и „Летовица" или „Летовиште", имена многих планинских места по Србији. 0 предаји Пожаревца, 1804. године, К.-Ђорђе је оставио војводи Миленку више од 10.000 оваца арнаутских, које су се биле затекле на храни. 23 ) Има их и данас у великом броју око Крушевца Прокупља, Врање и Пирота. Пасишта по планинама, као искључиво државна добра, била су под непосредним надзором земаљског владара „ионеже у тланинех, не има никторе баштине, разве краље и цркве, којим су краље цали." Но важности, коју даје ствари Душанов Законик, одредба о уређењу пасишта, можемо претпосгавити, да је врховни надзор над скитачким пастирима као сталежом, био поверен нарочитом државном органу, који је својим званичним положајем спадао у ред земаљских великодостојника. Сама собом истиче се мисао, да је тај велики повереник, могао бити понајпре ставилац; јер ова реч, реч станигј,и, а и само стадо , имају заједничку етимолошку основу. 24 ) По „Слову Повестном", наводи И. Руварац, да је цар Душан, оженивши кнеза Лазара својом родицом, обдарио га још и „ сбномб великБШБ ставилчБСкнмБ", што значи да га је наименовао за великог сшавиоца. Лукарић

21 ) Гласник II. 247. 22 ) Споменици Љ. Стојановића 27. Моп. ВегШса 523. 23 ) Мемоари проте М. Ненадовића 93. и ) Е4уто1о§18сће8 ЛУог1;егћисћ <Јег 81ау18с11еп бргасћен, од Др. Ф. Миклошића 319.