Бранич

број 1.

б р а н и ч

стр. 21.

грешно извођење у тач. под 4., да се то право представљања има ценити по §. 396. грађ. законика. Касациони Суд у својим наведеним примедбама изречно не наводи речи дотичног законског наређења, из којих баш изводи овакав закључак, али из разговора који сам имао о овом питању с неким од Господе Касац. Судија увидео сам, да се овака њихова аргументација ослања на првом одељку тога §. 396. који гласи: ,,деца мушка умрлога и њихови мушки пошомци до„бијају црви наслеђе". И одиста, на први мах, ове речи као да иду у прилог њиховом тумачењу, али кад се брижљивије проучи то законско наређење у свој његовој целини, а нарочито кад се упореди са осталим законским наређењима која говоре о наследству, онда се долази до закључка да је у §. 396. законодавац само иосшавио оигише начело о ириоритету мушке лозе и нигиша више. 0 каквом праву представљања ту нема ни речи, нити му је ту и било места, јер питање о приоритету нема апсолутно никакве везе с питањем о праву представљања, зашто нам најбољи доказ дају Француски и аустријски грађански законици, који не признају приоритет мушкој лози, али признају право представљања. Па кад је законодавац имао да утврди начело о приоритету мушке деце, онда је он морао да буде консеквентан, те да изведе све ниансе тога приоритета. Другим реч'ма он није могао само да каже: деца мушка умрлога добијају (да се послужимо законодавчевим изразом) ирви наследсшво, па ту да стане, јер би тада оставио отворено питање: а шша је с унуцима , т. ј. да ли начело приоритета мушких важи и кад јереч о унуцима и осталом потомству умрлога? И одиста законодавац је, тежећи да одговори и на то питање, поставио начело да и „мушки потомци" (унуци) синова покојникових „добијају први наследство". После овог објашњења мени се чини да кад се прочитају речи: „деца мушка умрлога и њихови мушки потомци добијају први наслеђе" мора бити за сваког јасно оно што сам мало час казао а то је: да је §-ом 396. законодавац иосшавио само начело ириоришеша мушке лозе за цело иошомсшво умрлога.