Бранич

стр. 22.

в р а н и ч

број ].

Наравна је ствар да је законодавац од 1844. год. и у овој ствари, као и код многих других, у мало потежем виду изразио своју мисао. Али, утврђујући приоритет мушке лозе у §. 396. законодавац није био јога готов са својим послом. Он је имао да предвиди још два питања која су у непосредној вези с питањем о приоритету, а то су: а., колики део (квоту) наслеђа добија сваки мушки потомак, ако их има више, и б., шта припада женским потомцима кад има и мушких. На та два питања, која су се сама собом наметала законодавцу, он је одговорио у §. 397. грађ. законика, постављајући правило: аа., да мушки потомци истог колена деле покојниково имање на равне делове, и бб., да женске у шом случају (кад има мушких) добијају само издржавање, уживање и пристојно удомљење. Очевидно је, дакле, да је §. 397. грађ. законика само допуна §. 396. и да оба скупа регулишу случај: кад покојник остави после себе мушко и женско потомство, постављајући начело да тада само мушки иотомци добијају наслеђе, а женски иошомг^и (закон каже „у овом случају") добијају издржање и ирисшојно удомљење. Пошто је законодавац поставио правило за случај кад има мушке и женске деце, он је морао да се запита: а шта ће бити ако покојник има само женску децу? И на то је питање он одговорно у првој тачки §. 400. грађ. законика постављајући правило: „Ако нема мушке дег^е, но би само женске деце било, онда женска деца наслеђују заосшало имање очино све наравне часши". На шај начин је законодаваЦ и у §. 400. утврдио ириоришеш мушких. Према свему што је довде изложено излази као несумњиво то, да §. §. 397. и 400. (прва тачка) говоре о приоритету у наслеђу и утврђују га само за мушкарце у мушкој лози, тако да н. пр. у једном колену мушке лозе кћери наслеђују свог оца тек онда, кад нема сина или унука покојниковог. Другим речма син искључује своје сестре, а унук по сину искључује не само своје сестре ако их има, него и сестре свог оца (своје тетке).