Бранич

стр. 36.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 1.

по рђавој вољи појединаца, сада се показало као нешго очигледно, да је такав начин рада недовољан, и да се тим путем не могу добити добри резултати. За кримнналисге је постао јасан задатак, да треба наћи нову методу за рад да би се успешније борили са кривичношћу, која из дана у дан расте, и која је страховита појава друштвена. Нова се школа у кривичноме праву и латила да то питање реши. Новн су научници, не желећи да понављају коју год погрешку из прошлости, пре свега бацили ретроспективни поглед на одношаје, којих има између друштва и криваца. Они су нарочито нагласили уверење, које је познати криминалист Фери веома лепо описао овим речима: „у средњем су веку у кривцу-човеку видели само злочинца; класична школа, на против, заборављајући злочинца, у њем је видела само човека; позитивна пак школа налазн за потребно да треба вратити нарушену равнотежу, изучавајући кривца-човека а у исто време ценећи у њему права лачности човечје и права друштвена у приватним људима." Нови су се научници отказали од сваке сентименталности, изводећи ту идеју у лракси, а исто тако од сваке излишне упорности; они су иочели проповедати мирну борбу с кривичношћу, у складу са својим циљем. За то им је пре свега било потребно, да упознају узроке или чиниоце кривичности. Ослањајући се на непобитне Факте да без узрока нема ни радње ни појаве, и да се ни последице не могу изменити, не знају ли се узроци и не може ли се на њих утицати, — реФОрматори су се побринули да одреде све те разноврсне узроке, који заједнички дејствују, чија је последица кривичност, која се мења, и која необично брзо у наше време напредује. Што се тога тиче, статистика је пружила необично поучних прилога. С једне се стране показало да кривичност стоји у свези с великим бројем друигтвених погодаба, нарочито с економскима, јер обично напр. неродне године са собом доносе да се умножавају кривична дела против имовине. С друге је стране нађена зависност броја кривичних дела од космичких погодаба, нарочито у области кривичних дела против личности и морала. Најпосле су разноврсна ис-