Бранич

БРОЈ 2.

В Р А Н И Ч

стр. 73.

неку кривицу због неодољивости страсти или стицајем прилика ; које су слеиим случајем искрснуле. Најпосле, таква се нивелацаја опажа и у области осталих казни, напр. затвора, куда су долазила, по одобравању старе доктрине, заједно с лоповима и кесарошима и лица, која су из непажње учинила убиство, кривци т. зв. Формалних кривица и других дела, која нису обележена срамним карактером. Нова је школа пошла сасвим обрнутим путем. Она тражи, класиФикујући кривце, обраћајући озбиљну пажњу мотивима њихових дела, строгост за најгоре кривце, за окореле и опасне противнике друштвенога реда. Али иста та школа проповеда хуманост онамо, где је та хуманост најумеснија, и где не може удити друштвеним интересима. Она је против употребе на зло затвора и других мера за казну, од којих гледа да сачува све новајлије на кривичноме путу, и лица, чије погрешке нису обележене моралним кварежем. Према проматрањима ми налазимо да су неоправдана тврђења, која се изное«? кад што у нашој литератури, као да се само неху^аност, иначе све што се жели, може тражити у радовима нове школе. Ми се држимо сасвим супротнога мишљења, јер не сматрамо да је истинита она апстрактна сентименталност, од које се заиста туђи нова школа. Усвајајући њезин програм у овом облику, како смо га изложили, од своје ћемо стране само учинити једно ограничење. Више пажње треба поклонити објективној страни преступа, него што то чине нови научници, који су тако много урадили на обради субјективне стране. Мислимо, та ће празнина убрзо бити испуњена, јер и сад нови научници не допуштају условну осуду за тешке иреступе, чим посредно признају значај и објективној страни кривпце. Али је потребно и непосредно признање. И о субјективној се страни може донекле судити ио објективној, крађа и убиство ради отимања подједнако су прожети корисним мотивом; али је други преступ иасртај на неоцењено и ненакнадно благо, а у исто време пружа озбиљннх сведочанства о свирепности и моралној покварености злочинчевој, те је тако потребно овога огласити за опаснога непријатеља друштву, баш и да је он учинио крицицу први пут. Даље, и интереси друштвени захте-