Бранич

стр. 74.

Б Р А Н И Ч

ВРОЈ 2.

вају јемство за личну слободу, коју изражава дринцип „ииНпт сптеп, пп11а роепа ате 1е§ - е"; тај пак принцип находи своје одржавање, кад се призна вредност објективној страни преступа. Нека изгледа неко лице опасно, нека је оно обележено каквом одликом да тежи к штети, не може бити кажњено или каквој мери подвргнуто, према значају његова карактера, и то све дотле, докле кривичну намеру заиста у дело не претвори, у обрнутом ћемо случају добити „читање из срца", које је опасније по друштво, него ли што слободно у њем живи неко опасно лице. То увиђају, као што ми се чини, и присталице нове школе, премда се о том неки пут и не изражавају непосредно. Ми овако мислимо с тога, што још откако се почео изучавати кривични тип (о коме ће још даље бити говора) заступници антрополошке гране нове школе нису допуштали да се могу казнити лица, која јопх нису учинила кривично дело, и ако су она имала све знаке тога типа, пошто су за признање урођене кривичности поставили као битну погодбу поред осталога да већ постоји поврат. Најпосле, највећу ћемо важност објективне стране онда тек опазити, ако обратимо пажњу на интерес оштећенога. Лице, коме је штета нанесена, у праву је да од суда тражи као од носиоца државне власти, да све што може учини, како би се накнадили интереси, кривицом повређени, а те интересе у целини одређује објективна страна кривице, коју је, као што се јасно види, немогућно занемарити. Ако је оштећени претрпео материјалну штету, да му се да задовољење, довољно ће бити да му се надокнади штета; казна пак може искључиво у виду имати државне интересе. У случају, кад је оштећеном нанесена морална штета, може му као компензација служити само казна оптуженога; казну ће свакако ваљати одредити према објективној страни кривице, а не само с обзиром на друштвене интересе. Ми делимо, као што се види, мишљење нових научника, по коме казнени задатак државин има за главни циљ: заштиту друштвених интереса с помоћу борбе, вођене у духу онога циља — с кривичношћу. Алп ми у исто време налазимо за потребно да и о објективној страни кривичнога дела треба водити озбиљнога рачуна, исто тако о правима оштећенога. Само у таком случају