Бранич

стр. 54.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 2.

ћу се помоћи Француским СоЛе Ст1, који има следеће одредбе: Чл. 739. — Репрезентација је законска Фикција, чије се дејство састоји у томе, што репрезентант улази на место, степен и права репрезентиранога. 2 ) Чл. 740. Репрезентацији има места до бесконачности у правој нисходећој линији. — Она је допуштена у свима случајевима, било да деца покојникова конкуришу с потомцима једног умрлог детета, било да су сва деца покојникова изумрла пре њега, па се њихови потомци нађу на истом степену сродства међу собом или не. : ') Г. МаркоСтојановић у својојлепој и научној расправи „Закони Ред Наслеђа" каже, да се под правом представљања разуме: „право потомка да у име свог умрлог претка наследи трећег свог сродника, кога би предак наследио, да је жив" (стр. 11. II. издање), а ову деФиницију права представља^, објашњава на страни 23. речима: „Потомак сад ту долази, према праву свога претка „у онај исти положај, у коме у опшге стоје сродници „према једном умрлом сроднику и његову имању, које „се наслеђује. За њих је то право толико колико и само „имање, јер се кроз њега долази до имања. То тако „стоји, као да иошомак ту наслеђује само ираво свог ,,иретка. Претково ираво на наслеђе дакле је ту као „предмет наслеђа." Кад се, дакле, упореди деФиниција г. Стојановића с одредбом Француског чл. 739. Сос1е Ст1, онда се види да је деФиниција г. Стојановића, на стр. 11. потпуно правилна тако да би се она могла усвојити. Али извођење г. Стојановића да се право представљања показује „као наслеђивање права свог претка", и да се „претково право на наслеђе ту показује као предмет наслеђа", бојнм се да код неких не створи забуну односно разумевања права представљања 4 ).

2 ) 1^а гергезепУоп ев<; ипе Пе^оп <1е 1а 101, Лоп<; 1' еЉ!; е84 Ач 1'ајге еп!гег 1ез гергезеп1:ап*8 Лапз 1а р1асе, (Јапк 1е де^ге е1 Лаиа 1ез (ЈгоИ; <3и гергеаеп^е.

3 ) Ба гергеаеи(;а1шп а Пеи а 1' т А пг Лапв 1а П§пе (ИгесЈе (ЗеасешЈап^е. — Е11е еа1; а<3ш1зе Дапв 4очз 1ез саз, зоН ^ие 1ез еп{ап{5 (Ји (ЈеГии!: сопсоигеп4 ауее 1ез (ЗезсегкЈапз Л' ип епГап^ ргеДеееде, аоН; (Јие 4оиз 1ез еп1аи18 с!и (ЈеЉп! е4ап4 шог1з ауаи4 1ш", 1ез <Језсеп(1ап1;8 (Зез^Нз епГап1з зе 1гои\'еп4 еп1ге еих еп <3е§гез е&аих ои те§аих.

4 ) И ако је г. Стојановић и у томе као и у свему осталом у евојој расправи био врло пажљив, па је казао „као да потомак ту наслеђује."