Бранич

број 3.

стр. 111.

слу, тражи се, да се воља која се садржи у каквој радњи, може разазнати као таква; јер је својствено њезиној суштини, да се воља утврди (констатује), и да покаже своју вредност, према свима осталим вољама, у скупу сазнања. То се не може по стићи ван друштва. Свака, дакде, радња, у колико представља какав етичан однос, неминовно предпоставља друштво, у томе се једино може и објаснити. Из противности друштвена живота може потећи то, да се оспори воља која је исказана у којој посебној радњи, али тиме се не ништи унутарња вредност њене маниФеетације; у осталом ван друштва људског немогуће је ма какво сазнање. §•4. Основ етике је у остварењу идеје људске, о добру, која се схвата као задатак његовог делања. Како људска природа, посматрана у свој потпуности свога бића, представља разне стране које су подједнако циљеви људског делања, то се у етиди разликује највеИе добро од посебних добара. Највише добро не може се обележити у свој својој потпуности, али обухвата људско биће са свим богатством и разноликостима његових тежња и природа тј. човека у погледу његових односа према Богу и природи, у погледу личног живота, у Фамилији, у друштвеној заједници. Сваки од ових облика људског живота, сваки од ових циљева људског делања образује опет засебно добро, коме је основ и важност у општем, највишем добру. На тај начин сваки акт практичног живота, свако остваривање воље, свако развијање нашег бића обухваћено је моралом, а закони његови су вођа и пратилац наших радња, у њеним облицима и њеним дејствима. Но онај морални закон коме подлежи воља, врши се слободно, јер је слобода битан састојак вољне радње. Спољна принуда (ограничење), поред тога што је воља нешто неопипљиво, чисто унутарње, била би противна и самој идеји о моралу. Из потребе остварења људске природе потиче за појединце дужносш да зна законе и да их врши,_ удешавајући према истима своју радњу. Кад су дужности моралне утврђене у свести, како у погледу оног што се хоће, тако и у погледу шта се пристоји, делање које се развија у смислу истих постаје врлином. 1 ) Разни системи етике, који се оснивају на субјективним принципима, као што су: задовољства (Епикур), одржање (Ноћћез, бртога), усавршавање самога себе (Ћ^оК), општа сим-

!) Иепор. Тгеп<1е1еп1>иг§ Ха1штссћ(; аиГ <1ет ОгипЛе <1ег Е1Мк, §. 34—44. (2. издање). Дајпциг 1868.