Бранич

БРОЈ 3.

В Р А Н И Ч

стр . 113.

е\( Vе(апс1о Разликовање Модестиново Б. 7. Б. Де 1е&. (Г, 3): Ј^едГз кггГив ћаес ев1: гтрегаге, ^е(аге, регтгИеге, рипеге, само је Формално ; пошто је казна само санкција закона који забрањује, а тако звани пермисивни закон се, по своме садржају, своди на забрану или наредбу (Испор. Тћоп, Кесћ^погт ипс! вићјес&уез Кесћ!;, №еЈтаг, 1878, стр. 2. 345 и даље). Теорије, које одузимају праву сваку моралну садржину, морају по нужди признати принудну моћ (коакцију) као битан (конститутиван) елеменат. Нођћез и бртога чак своде на њу сву суштину права. Први, носматрајући човека у природном стању, каже (Бе с1уе, 1643, I, 10): А^а1ига с1есИ( итсшџие гиз гп отпга: ћос ез1 т з1а1и теге паГигаМ... ипГсиГ^ие Исе\>а( јасеге циаеситс^не е1 т уиозсит^ие ИсЛаГ, еЛ ровзМеге, и(1, јгт отпЉиз.^иае по Ш јпг е( ро(еги(. А из бојазни рата свију против свачега, постаје, по њему друштвено стање : АЦие г(а .еиепг.(, и( ти(ич те(и е (аН (ппШгаИ) 8(а(и ехеипЛнт е( диаегепгЈох зосгоз риЛетив (Г, 13). Други тврди још изречније (ТгасШ. Шео1о§1со-роП4;. с. 16.) да је .' Јиз ипшзсигивцие ео изцие ае ех(ет:И(, ^ио из^ие етв <1е(егтГпа(а ро(еп(га ве ех(6пИ(.,. Л'ес ћгс иПат адпозсгтиз <Ијјегеп(Гсхт гп(ег ћотгпез е( геИ^иае па(игае ГпеИтЛиа, пее^ие гп(ег ћоттеа га(Гопе ргае<И(оз е( гп(ег аИоз ци[ пегагл га(Гопет гдпогап(, пецие гп(ег ја(иоз, <1еИгап(ев е( запоз... Јив г(ацие па(ига1е ипгизсишзцие ћотгпгз поп запа га(гопе, зес1 сиргсИ(а(е е( ро(еп('ш с1е(егтгпа(иг. У истини се могућност принудне моћи (коакције), а не еФективна принудна моћ, може назвати битним елементом права, с друге пак стране сзма принудна моћ (коакција) не повлачи за собом (имплицира) увек једино употребу материјалне силе, већ и употребу моралних срестава. У реду срестава која воде покоравању закону, сила стоји на носледњем месту, и одговара природи права, да се вољно извршење увек претпоставља насилноме. Тврђење Розминијево (цитирано дело I, стр. 137.) да „право, које нема уза се силу, која би била довољна да га брани, не престаје бити право", истинито је; али у исто време треба приметити, да недовољност принудних средстава доказује немоћност права, а то ће рећи непотпуност позитивних закона. §. 6. Ако се морални односи не могу замислити ван друштвене заједнице (§. 3), за постајање права још је потребнији онај највиши и најсавршенији њен облик, који је подиже на степен личности. Право се рађа у држави и са државом, и први прониси у животу народа једновремено су правила и политичког устројства и правног поретка. 1 ) С друге стране неби могло право

!) Мегке1 у ЈТоИгепДогГСз Еисук1ор. <Јег КесМзупазегтсћаС!;. о. издање 1|е1р218 18'г0. стр. 6.

БРАНИЧ