Бранич

стр . 124.

в р а н и ч

број в.

јали (у акту стоји- „што им није веровати"). — Сам Видосав ту њихову радњу, тог истог дана носле нодне описује овако: „Па Глиши се нешто иричини сшрашно услед неке лупњаве на пољу, па тек узвика: „држ враша и недај унушра"!... Ја сам га, као старијег брата, послушао, иошшо сам видео да моји савеши, да шо не чинимо, не иомажу! А после тога, кад се нагрну светина, да силом отвори, и у мене уђе неки страх, те снажно се одупрех. И сам не знам како то би." Испит над Глишом (30. Маја 1897. ва Рашкој). ... Стар 37... ожењен... има дете женско испод 10 година... неосуђиван... неузимат на одговор.. „Мени се чини, дасам ишелесно и душевно иошиуно здрав, јер никад ништа не осећам да ми ®али, а најзад има лекара овде, па нека ме прегдеда!.'. По лане сам као иовтие иио ракију, па сам видео да ми шкоди, јер сам заодио у ииКу, иа не знам шта сам радио , па сам баталио пиће, и видим, да ми је боље." ... „Дело које сам учинио, не одричем, јесам га учинио." 0 себи: „Има једно десешак година, како ми се нешто иричињава , а и као ириме&авам неко нерасположење неких људи према мени, и тако на мах, на мах, уђе некакав страх у мене, као да ме неко хо&е да убије, те сам због тога увек бивао на опрези, а при том у страху! Пазио сам се и чувао, да ни ским не дођем у опреку!... Нарочито ми се то увртело у главу некако од Ђурђева-дне, и свака, најмања иојава, изазивала је и стварала ми пред очима страх: као да пе ме неко убиши, уиалиши, иокрасши, и т. д." ...„Баш на В. Спасов-дан сада, пошао сам био у воденицу, и у путу у пољу видим Стевана, сина Здравка Јемуовића, где се изврнуо на путу лежећи, а пушка државна острагуша поред њега. Мене шо нешшо иресшрави, и добих веКе уображење. На питање шта ће му она пушка, он рече, да ју је понео у ошцтину. Питао сам тамо, да ли ју је донео, па ми рекоше да није. То ми рекоше и иосле два дана. Сшрах сеиовеИа код мене: Ко зна зашто је он онде долазио са пушком ?Ј... Па сам се још већма чувао, и пазио, да ми нико мимо ограде у имање око куће не прилази!... Због тога сам сада у прошлу недељу о завешини, мимо осшалих сељана, држао славу у својој купи!... А зато сам ту неки дан исшерао из моје ограде Воју, сина Сретена Јемуовића, и мало га изударао секиром!... Решио сам се, да са сваким тако урадим, ко онде беспослен дође, а Воја беше дошао са неким ножем, штали?!...