Бранич

број 3.

б р а н и ч

стр . 125.

Оиис догађаја са Илијом: „Тога дана (27. маја), изјутра, ја сам оа братом Видосавом нешто оправљао корито, и вратнице доле, ниже куће, на В. испратих горе, код кошаре, да чисти ђубре, и пази да не наиђе каково бесно псето, јер је раније туда било једно, па сам се бојао, да се не ушуња у кућу, а ја остадох онде радећи по нешто око ограде, коју сам зато и на нравио, да ми нико у имање не улази!... ...„Ђаво нанесе тога Илију, с којим сам се иначе лепо живео, испречио једну мотку, па иде право к мени. Ја се нешшо узвриољих, те се као иочех узмицаши, а он те на вратнице: „0 Глишо"!... Рекох: „ој"!... „Ја хоћах теби тамо, а ти си ово затворио (вратнице)", рече он, а ја одговорих: „Немој к мени овамо, ја нешшо ирезирам, немој овамо, немаш никаква посла", и узмичем се уз ливаду, док дођох до куће вичући му, и молећи га да не иде к мени, иначе да Ку га убиши, а он се као устезаше, и полако мичући кроз ливаду вели: „па уби"!.., па се некако скрену ка на ниже ливадом, а нехте се вратити натраг, бар за данас, како сам га молио, казујући му, да сам се нешто узлио и уцивљао!... Би ми криво, што ме не послуша, а да би му доказао то што му говорим, решим се, да га опердашим неколико пута, и изгоним из мога имања, па како ми сикира беше у руци, стрчим к њему те га опалим једном. Оп се искрену да ми отме секиру, и тако се ја у ову леву руку посечем. То ме разјари, још више узцивљах, узиграх, ше кидшием жеш&е, и оном секиром сам га ударао како сам сшигао. И онда сам истина казао Неши, кад ми је рекао: „ти уби човека" — „ и ако % га"!.. Тако се створи гунгула између нас. Дођоше иЛука Неша. Згрмуљасмо се низа склад, на преко ограде те чак ,на пут, где се стишасмо, а дође и скупи се још света, те нас повезаше и отераше к судници. — Видосав мој брат није ништа крив у овоме. — Све шшо је учињено, ја сам сам учинио." ...„Истина је да сам успут казао Илијиној жени, да самја убио Илију: би ми нешшо криво на онај евеш, шшо се накуиио, >иа сејири/!), а она његова баба нешто тамо по башчи џандрљаше, иа шек јој рекох, да олакшам шешкоКе." ...„И то јесте: иевао сам иушем да себи шереш олакшам, а онима, који се мојој несреИи свеше, пркосим." ...„Кокошке сам поклао зато, што су научиле, па хоће све у кућу, и праве нечистоћу, а мени то криво." За оне бесмисдене своје заповести укућанима, вели: „Није ме хтела чељад да слуша, па сам у љушини и јароеши находио свакоме по један излишан посао за казну, а они се томе не сећају."