Бранич

стр. 128.

б р а н и ч

број 3.

а, код нас са изразом „слуге и . Г. Јовановић тврди, да је звање великог слуге непознато. Свакојако, цар Лазар је преслуживао, а ставилац је бмо преслужник у означеном смислу. У овој последњој тачци нарочито ће се разликовати ставилац од столника, другог дворског звања истог општег карактера, као и разлог за њихово засебно посто.јање. Оба та дворска звања постала су, као и у другим правима, и државним досшојансшвима. Ставилац је постао великим сшавилцем, као и остала дворска звања : велики дворник, ризннчар, кључар, столник, пехарник, постељник, коњушар итд, са са свим другим, државно-правним, карактером. То двојство у звањима једног истог општег задатка, које постоји и код других звања нпр. Финансијских : казнац , 2 ) благајник и теичија. боље тоотда^, 3 ) надзорник теие, ковнице новца, ковничар , 4 ) изгубио је из вида г. Јовановић, и за то је могао из основа погрешно схватити учлњену му напомену и за то је могао, као Абе Сије, предложиги читаоцу неколико поставака о једној истој ствари, које се узајамно потиру а од којих на жалост, ни једна, по мом мњењу, нема никакве озбиљне вредности. 3) Није у реду међу књижевницима, да се једна узгредна, уз то рђаво схваћена напомена, која још није изашла на јавност и која још ничим није поткрепљена, критикује и обара. Ту се управо нема шта критиковати и обарати, а на тај се начин олако појачава важност сопственог рада и истинитост сопствених закључака. Но, с друге стране, бирањем таквих срестава, читаоцу се, невољно, скреће пажња на унутарњу лабавост таквих закључака и ствара се сумња у озбиљност посла и исправност рада оног који тако чини. Та погрешка може

2 ) Казнад, од казнти, <1е1еге, регЛеге. У првом реду означава губитак у физичкон погдеду отуда казнац, евнух, а у преносном емислу губитак, штету, отуда казна вначи у првом реду новчану казну, а казнац јп, у овом другом случају, онај који је првобитно купио такве казне и чувао их са осталим имањем владалачким, које му је као његовом СиМси1агш8-у поверавано. В. М !к1о81Сћ Е1уга. А/УогЂегћиећ, стр. 114, ДаничиХ, Речннк ерпских етарина I. стр. 429, Т)и Сапде, III. 8. v. СиМси1апи8, нарочито место: „СиМеи1апи8, тЈегбит Мет цт Сатегагшв 8еи Тћеваип Недп Сиз1оа, ВилемсМилосављевиК , стр. 604. §. 2 тач. г. КлајиК помишља на Ји(1ех-а сипае.

3 ) Тепад ШМозгсН 1ег 3.: аа1. 4ера, 1е41 8сћ1а§еп, ударати, ковати Е1ут. ЛУбг4егћисћ, стр. 352. Ј)ашшс, Когџеги етр. 86, (;ар. Искра за 1898, 16 окт. Бр. 20 „Иала теаа ", цавар у Мостару. За хрватско право ово значење не стоји. У њему ће тепац бити надзорник ковнице оружја, а но томе, ваљда, и чувар оружја, оружнице.

4 ) Г. ЈовановиК у његовој расправи која носи име ставилац и Теаачија — старе дџжавне службе — о тепачији нема ни речи. То ће ваљда у васебном чда.нку накнадити.