Бранич

стр . 130.

б р а н и ч

број 3.

Тужени се брани да није измирен у евоме потраживању и да онај који то тврди треба да је иснунио услове из §. §. 896. 898. и 899.. грађ. зак. Поднето ориђ. осудно решење са преносом не ослобођава тужиоца од плаћања, кад у својим рукама нема обвезницу како прописује §. 899. грађ. зак. и §. 194 грађ. суд. пост. нити је на ориђ. осудном решењу нанисано, да је тужени измирен у своме потраживању. Врањски првостепени суд нресудом свсјом од 21. октобра 1897. Бр. 10106 пресуди, да је тужилачка страна испунила своју обвезу према туженоме, нашав да је ориђ. решење осудно приликом уступања прешло у притежање и државину туженог Т. Ј. сауступиоца и кад тужилачка страна то исто ориђ. решење осудно заједно са ориђ. преносом подноси за доказ исплате дуга, а тужена страна ничим није доказала, да је тужилачка страна до својине овога решења дошла неправилним путем, онда је природна последица, да је тужилачка страна легалним путем и исплатом дошла до овога решења. Овакову пресуду одобрио је и Апелациони суд. Но по жалби туженога Касациони Суд примедбама свога II. одељења од 2. новембра 1898. Бр. 8616 поништи пресуду Апелац. Суда из разлога, да је суд погрешно прву пресуду одобрио, јер кад тужилачка страна не подноси исправу о дугу, већ осудно решење, које само регулисава односе парничара налогом плаћања, а не замењује иеправу као обавезу дужника; и кад тужилачка страна нарочитим преноеом на уступљеном решењу не доказује, да је дуг иснлатида, и даје правилним путем дошла до овога решења, и противно §. §. 896. и 899. грађ. зак. узео поднето осудно решење од тужилачке стране за доказ исплате дуга. Апелациони Суд није усвојио примедбе одељења Касац. Суда но је дао противразлоге, остајући и даље при пресуди својој са допуном, да, кад је првобитним преносом права наплате по спорном осудном решењу Фирма Ж. и С. своје право наплате уступила туженоме Т., и исто се решење, као једини доказ у овоме спору, налази по признању туженога у рукама тужиоца, онда такво решење потнуно замењује обвезу и по §. 899. грађ. зак. јесте доказ о псплати спорног дуга од стране тужилачке. Апелациони Суд даље наводи, да само у случају. кад извршна власт наплати дуг досуђени, дужна је од повериоца изискати ориђ. обвезу и предати је дужнику сходно наређењу §. 499. грађ. пост., а кад поверилац дуг без учешћа власти наплати, онда се поверилац и дужник имају да придржавају прописа §. §. 899. грађ. зак.