Бранич
стр. 154.
в р а н и ч
БРОЈ 4.
...Од прилике пре месец дана случајно отворим ковчег покојне свекрве, и претурајући по њему нађем мало парче мишомора, за које дотле нисам ни знала. Одмах ми дође мисао, да тим отрујем свекра, те да га се једаред курталишем. Покушам да то и учиним. али ми нешто у глави рече „ Не! гито &е да направиш"?!" 1 ) Ја се тргнем; покајем се, и мишомор опет оставим на своје место. ...Поменула сам да сам болесна. Моја је глава некако увек буновна; а нађени отров још ме и више збуни. Од тада непрестано мишљах на отров и свекра Милисава. Међу тим, он с дана на дан биваше све пакоснији и љући. Најзад прошле суботе баш се решим да га отрујем, и то изврших овако. Узмем парче мишомора, па га на плочи поред огњишта истуцам једним камичком, који одмах бацим у ватру. До кухиње имали смо више радника, који су слагали духан. Да ме не би ко од њих видео на оном послу, затворила сам врата од кухиње. Наш слуга Ранђео, покуша да уђе, но ја га вратим. ...У вече, пошто одоше радници, наспем старцу пасуља у један сахан, и посолим га истуцаним мишомором. Слуга Ранђео упита ме пхта то радим, и ја му казах да је то нека трава за старца, дане погани под собом. Ранђео однесе пасуљ старцу. ...Чим сам то свршила легнем у постељу. Глава ме је болела и свест ми штуцала. Муж Марко нашао меје лежећу. На питање казала сам му, да је старац вечерао. Затим вечера и он, леже и заспа. ...Целе ноћи нисам могла да заспим. Била сам непрестано у бунилу и ватри. Пред зору дигнем се, одем свекру на прозор, п погледам унутра — он спаваше. Вратим се у своју собу. Мало после старац поче да бљује. ...Мој муж Марко у зору је огишао старцу. Пошто се отуд врати, рече ми да му одем и да га очистим, јер се и убљувао и опоганио. Ја одем. Старац ми рече, да му се нешто смучило па је повраћао. Ја га избришем и очистим, али је старац и после тогајош бљувао.
!) Провинцијаливам, који означује прекорну мисао „шта то радиш"?!