Бранич

стр . 158.

б р а н и ч

БРОЈ 4.

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРАВА °д ПАСКВАЛБ ДЕЛ ЕУДИЧЕ (Наставак) ДРУГА ГЛАВА Објективно и оубјективно право, §• 8. Право се може посматрати са два гдедишта, објекшивног и еубјекшивног. У објективном смисду право је правило за спољну слободу људи и може се о љему оваква дефиниција дати: скуи отштгсх правила за оне радње, које су иошребне за иосшизање и одржање личних и социјалних циљева људских, Та правила као целина преетављају иравни иоре^ак, тј. онај поредак, који потиче од државе, који обезбеђује мир у међусобним односима појединаца, који потчињава појединце друштвеној моћи и омогућава хармонично развиће човека према његову опредељењу. У субјективном смислу право се посматра с обзиром на човека, који му је еубјект и тада се оно јавља као моћ радње, као гарантија за слободу, која се развија у границама одређеним правилом ; нормама (/асиказ адепЛ1 у противности према погт г адепсИ). НптеНп у своме спису о деФиницији права (Еес1етшс1 Ап&а^ге, РгеЉигд и. Тићш§еп, 1881. стр. 322 и даље) иде са обележавањем разлике између објективног и субјективног права, тако далеко, да их сматра као два појма који се не могу свести под један заједнички виши појам. У латинском и новолатинским језицима, као и у немачком и срнском језику једна иста реч (јиз, <1го1±, сИпИо, с1егесћо, гесМ, право) означава и објективно и субјективно право. У енглеском је друкче; од Блекстона (В1аскз<;опе) на овамо употребљава се израз 1аго у смислу објективног права, а израз г1дћ1 у смислу субјективног права. (Вег^ћоћп, ЈиГ1зрги(1еп2: и. КесМзр1п1озорћ1е, I. Бе1р21§, 1892. стр. 47. у примедби). Овде доносимо, ради упоређења и објашњења, неколике главне дефиниције права. Објективне деФиниције : ШрГапиз , ЈМџ. I. 1., 10: ЈивШга сотГапв е1 регре1иа Vо1ип1аз гиз ниитистцие ГгИиепсИ, Бап1е , с1е Мопагсћ1а I. 5: Јиз ез^ геаКз е1 регзопаШ ћоттгз аА ћотгпет ргорогНо, циае, зепаја Јготтит $егпа1 $ос1еГа^ет, е! соггир1а соггитрИ. — Она има добру страну, да ематра право као поредак потребан за одржање друштва,