Бранич

стр . 164.

б р а н и ч

број 4.

који приличи за та времена то су обичаји, у којима се исказује правно убеђење народа. Кад се тај ступањ развића пређе, обичајно ираво не нрестаје, већ и цаље траје у соери, широј или ужој, уз нов облик права. Али, као год што свесна воља превлађује над обичајем, тако се и закон, који је израз воље државне, све више распростире над животним односима а сужава се поље намењено обичајима и толико га потчињава, шта више до тога, да њихова важност зависи од признања законодавчева. Сви народи имају у своме животу период у коме је важило обичајно право: но важност, обилност и трајање његово зависи од историјских прилика и духа сваког појединог народа. Код Римљана се гив поп аспрГит, неиисано право, сматрало као извор паралелан шз кспрШт -у, писаном праву, и од једнаке вредности. Његова област била је, наравно, већа у прво време, и смањивала се доцније у сразмери у којој се ширило писано право, регулишући све установе живота; али је обичају увек признавана моћ мењања или поништавања једног закона, но с тим ограничењем, да један особени обичај није могао вредети, против једног општег закона. ЈиНапиз, у Б1§;. I, 3, 32 §. 1.: 1те1ега1а соп8ие1ш!о рго 1еде поп ттегпо сиз(о(И(иг, е1 ћос еМ гиз ^иос/, ЗлсИиг тогИгз сопзШиГипг. №ст сит грзае 1едез пиЦа аИа ех саива поп 1епеап1 гјУат г/исс! гисИсго рори И ггсер1ае $ип1, тегГ1о е1 ео, ^иае згпе и11о зс>чр(о рори1из ргоба^1(, (епеВип( отп>в: пат сриШ Гп1еге$1 вијјгадго рори1из Vо1ип(а(ет зипт с1ес1аге( ап гебиз ГрзГз е( )ас(гз ? ^ичге гес(г$$[те е(гат ШиЛ гесер(ит ев(, и( 1едез поп во1ит вијгјгадго Рдм 11(о?~Г8, «ес1 е(шт (асНо сол$еп8и отпгит рег с!е8ие(исИпст аЂгодеп(иг. — Овој изреци као да противречи једна Конституција Јустинијанова у Сос1. VIII, 52, 2, која вели: Сопзие(исИпГ8 изиа^ие 1опдае^1 поп уШз аис(оп(а8 е$(, ^егит поп издие ас1ео 8иГ ^аШига тотеп(о, и( аи( га(мпет V1пса( аи( 1едет; али се овде вероватно смера на докалан обичај на супрот општем закону. (0 разнимпокушајима, које су чинили романисти, да доведу у склад ова два текста, гледај "^тДзсћеМ Пандекте, I, § 18. т. 2.). У данашњем праву, на против, услед кодиФикације, свуда је укинуто обичајно право, као опште право,,а задржано је само за поједине односе. Тако је и за Итатију по чл. 48 грађ. зак. у колико се закон на њих не позива. У - трговачком и међународном погледу веће му је поље примене. Но у сваком случају обичај не може бити соп(га 1едет. Исти закон (чл. 5. прелим. нр.) не признаје с1езш(иАо, изобичавање, као начин престанка закона, а чл. 1. Тргов. Зак. признаје трговачке обичаје само у погледу ониходноса, који нису њиме уређени.