Бранич

број 4.

б р а н и ч

стр. 173.

таку реФорму, Горњи је не прима; он јој ставља на супрот своје вето. Она пропада, она не може да постане закон, и ако читава једна скупштина народних представника сведочи о њеној потреби. Овај се разлог наводи против Горњег Дома, али би се исто тако могао навести и у његову корист. Мора се један пут оставити на страну то мишљење да је корисна свака реФорма, или бар свака она која се теоријски да образложити. Корисна је она реФорма којој је дошло време, која би, остварена, имала услова да траје, која се не бијавила само за то да изазове једну реакцију много гору него оно стање које се хтело реФормом поправити. Да ли је једна реФОрма сазрела, види се по јачини покрета који се у њену корист може произвести, а јачина једног покрета мери се сметњама које он испред себе уклања. Кад Горњег Дома не би било да смета покретима у корист реФорме, не би се могли разликовати прави покрети од оних који су вештачким средствима произведени. Горњи је Дом један нужни пробни камен. Кад он буде одбадио једну реФорму која је прошла кроз Доњи Дом, питање ће се о њој изнети пред бираче. Њени ће адвокати покушати да њоме запнтересују јавно мњење, да изазову у народу једну струју испред које ћесеГорњи Дом видети принуђен да устукне. У том могу успети, а могу не успети. Ако не успеју, корист је од Горњег Дома очевидна: он је спречио једну реФорму којом се свет неодушевљава, и за коју следствено није ни спреман. Успеју ли. Горњи ће Дом имати да бира између двога, или да попусти, или да својим отпором изазове револуцију. У већини случајева, он ће попустити, јер ако је један човек у стању да, на супрот својим властптим пнтересима, просто из ћуди, у своме отпору истраје, једно тело до тако витешког тврдоглавства никад се не уздиже. Да ли се шта у овоме случају штетовало што се Горњи Дом у први мах противио једној реФорми? Та је реФорма била одгођена, док се свет није за њу загрејао. Противљење Горњег Дома имало је само то дејство да будући закон начини популарним.' 22 ) Дејство једно сасвим корисно, није доста да закони буду добри, треба још да они који их врше у њихову доброту верују, — тек онда ће их вршити како треба. 22 ) 1/ауе1еуе, 6оиуегиетеп1 <1ап8 1а ОетосгаНе, VIII, 3.