Бранич

врој 4.

вранич

стр . 183.

НЕПОТПУНОСТ У ЗАКОНУ 0 ТАКСАМА -Ч« Занон о таксама није предвидео ова два случаја: а., Кад новерилац илн његов пријемник или сам дужник траже, да се смањи какав интабулисани дуг и да се то смањивање примети по интабулационим књигама; и б., Кад уступитељ иитабулисаног примања или његов пријемник или сам дужник траже, да се пренос овог примања примети по интабулационим књигама. Услед овога неједнака је и пракса код судова. Неки судови наплаћују таксу у 2 дин. по тач. 171. зак. о таксама, неки примењују на случај под а. тач. 176. зак. о таксама, а на случај под б. тач. 175. или 171. зак. о таксама. Мислим да је једино правилна примена на случај под ,а. тач. 176., а на случај под б. тач. 178. зак. о таксама, јер су горњи случајеви слични тим предвиђеним. Ово сматрах за дужност да изнесем ради примене, док се у горњем не допуни закон о таксама. 13. Јануара 1899. Ђуприја. М. Л. МилосављбВЕ^ судија V

ИЗ СУДНИЦЕ VII. Не постоји дело горосече, казнимо по чл. 118. зан. о шумама, ве& постоји дело поништај ствари, казнимо по §. 293. казн. зак. (Одлука оаште седнице Касац. Суда). Државни тужилац лесков. првостепеног суда, оптужио је тужбом својом под № 15833 Стојана Цветковића и Станоја Петровића, из Ораха, за то, што су 31. Јануара 1896. год. извршили горосечу у шуми општине „Гарске", званој „Рудим-Рид", где су посекли до 5000 дрвета букових, а у вредности до 2500 динара; те тим својим поступком створили себи кривицу из члана 118 зак. о шумама. Првост. лесковачки суд пресудом својом под № 19005 пресудио је, да се оптужени за ово дело горосече ослободе