Бранич

БРОЈ 4.

В Р А Н И Ч

стр. 187.

па се у том погдеду по извиђеном стању ствари, евентуадним уважењем молбе не бн днрало у нинија права, ни црквена ни грађанска. Но молилац је као православни свештеник, који по позитивним у том погледу строгим црквеним законима мора бити моногам и одржавати чистоту живота, — тим што је као удовац са удовом женском рађао децу, преступио црквени закон и постао по истом кажњив. Али ни ова црквено-правна кажњивост не може бити препреком за вршење милости владареве, која произвађа приватноправне последице, као што у опште ни по грађанским законима беспрекорност животаније законити услов за достојност милости. Само с обзиром на положај православне цркве у Краљевини Хрватској и Славонији, како се нормира у закону од 14. маја 1887. (Зборник бр. 33.), мора се уставним саветницима Н>. Величанства, који је по смислу тога закона виргешиз ^пког есс!е81ае, поверити, да уваже с једне стране велику благотворност замољене милости, од које но својем појму нису искључени неправедни, а с друге стране обзири на црквени ред, над којим Њ. Величанству надзор припада, па да према томе о сходности поделења и достојности молитеља ове милости, закључак створе. Позитивних законских препрека нема. На тоје земаљско-владни одељ. за правоеуђе управио одељку за Богоштовље и наставу под 29. Марта 1897. бр. 3694. овај допис: „Како ће славни тај владин одељ. за Богоштовље и наставу разабратп из приложенога под дописа Кр. Стола Седморице од 18. Фебруара 1897. год. Бр. 194. по предмету молбе иравославног пароха у Ч. М. М-а, за нозакоњење малолетне деце Д., X, Ј, и Љ. Ј. милошћу владаревом, заступана су код споменутога врховнога суда два противна мњења о томе, постоји ли, одн. у колико постоји с обзиром на свештенички ред оца молиоца према догматици православне вере, правна препрека замољеној милости. Овоме краљ. земаљско-владноме одељу за нравосуђе частје тим поводом умолити славни тај земаљско-владни одељ за Богоштовље и наставу, да би изволиа о томе саслушати како дотичну врховну црквену област, тако и казати своје властито мњење." Кр. земаљско-владни одељ за Богоштовље и наставууправио је у истом наведеном правцу молбу подб, априла 1897. бр. 5099. на архидиецезанску конзисторију у К. којаје ствар усту-