Бранич

стр. 210.

вранич

број 5.

Начин публикације, обнародовања мења се према сре, ствима за објављивање. Данас, са штампом и кад еу срества за саобраћај тако брза и честа, може се много боље вршити обнародовање закона, но што је вршено у старо време. Смер публикације, обнародовања не лежи у томе, да се закон саошпти свима грађанима (о томе не би било могуће уверити се, а и извршење закона било би непоуздано и зависно од небројених тешкоћа); већ у могуКносши која се свакоме пружа да за закон сазна. С тога се одређује дужи или краћи рок између дана кад се законпубликује, обнародује и дана кад он ступа у живот. Из овога излази да је ирешиосшавка о знању закона за све грађане аисолушна, тј. не допушта доказе о противном, изузевши специјалне случајеве. (Ргапс. В1апсћј, Согво е1етепЉ1ге (31 Сосћ с 1 у . ГШ. св. I, §. 52. 53. — Испор. Се8. СаИ;апео, Г^а Гто а1а виа еЉМиагшпе, МПапо 1860. — Агтапт, П ро1еге езеси^уо е 1а рготи1 §а2Шпе <1е11е 1е^§1, у Кт81а Иа1. рег 1е 8С1еп2е §'шг., X. Еота, стр. 35. и даље.). §• 16. Сређивање и збираве Многобројност и разноликост закона, који одговарају разним потребама народа ; као и потреба, да се при примењивању закона одвоје застареле одредбе од оних што су у сили — изазива потребу сређивања и збирања њиховог у целине, зборнике, у којима би закони били скупљени и сређени ради лакше практичне употребе. Ових зборника има две врсте, хронолошких и сисшемашских. Први су простији и старији и не показују никаквог научног критеријума њихова скупљача, пошто су у њима поједини закони сложени само по реду времена у коме су постали. Други, међутим, подељени по реду предмета, показују научан рад скупљачев, известан утицај правне доктрине. Они се појављују у времену, кад је правна наука почела напредовати, и у практици су савршенији и кориснији од хронолошких зборника. Сасвим различни од зборника јесу законици, кодекси у садашњем њиховом значењу. Докле хронолошки и систематеки зборници садрже скуп појединих закона, који увек остају одељени, законик (кодекс, сос1е, Сгезе^гћисћ), напротив, садржи један једини закон, који обухвата какав огранак вредећег права. То је најшира и најсавршенија Форма законодавства, у толико у колико се у њој преставља органска целина коју објективно