Бранич

11*

БРОЈ 5.

б р а н и ч

стр. 211.

право преставља, у скупу својих односа и установа; али је у исто време и најтежи облик његов, због тешкоћа које потичу нешто из природе предмета, а нешто из Форме његове. Данас су приватно право и један део јавног права> обично кодиФиковани. КодиФиковање, које је отпочело кра" јем прошлог века са пруским општим закоником (а11§е теГпеа Бапбгесћ!) 1794. год. (да не говоримо о ранијим делимичним законицима), живо је продужено у овом веку. За пруским закоником дођоше „Сос1е ст! <1е8 Егап§а18 и (назван Сос1е ^аро1еои) 1804. године и аустријски грађански законик (а%етеше§ ћИг^егНсћез Себе^гЈзисћ) од године 1811. За њима дођоше законици: кривични, грађански и кривични поступак и трговачки. У Србији кодиФикација је почета са грађ. закоником од год. 1844, изводом из аустр. грађ. законика за којим је доцније дошла и кодиФИкација оста- * лог права. За кодиФикацију у" Нсмачкој и Француској гледај: Већгепс!, Б1е пеиегеп Рпуа<;гесћ(;8-Сос1Шса1:10пеп у НоН> 2епс1огГГб Епсук1ор., стр. 389. и даље. И ако законици задовољавају једну велику ирактичну потребу, они ипак могу, у извесним границама ; и под извесним условима, спречавати и спутавати развој нрава. Заиста се не може одрицати да наведени законици, а нарочито онај први, састављен под доктринским утицајем старе школе природног права, нису оставили сувише стешњен простор развијању обичајног и научног права. Отуда је произишла препирка о корисности кодиФикације закона, између тако зване ФилосоФСке школе, коју је престављао Антоније Фридерик Тибо и историчке школе, коју је престављао Фридрик Карло Савињи (ТћЉаи^, Сећег сИе КоЉ\теп<Ј1§ке1<; етев а11§ететеп ћиг§егНсћеп Кесћ1;8 Гиг Беи!;8сћ1апс1, Не1(1е1ћег§ 1814 (треће издање 1840). — бау^пу, Уот ВегиГ ипзегег 2еН 1иг Сгеве^ећипд ипс1 КесМз№188епбсћаК;, НећЗе1ћег§, 1814. (треће издање 1840.). Нису мале тешкоће које прате кодиФикацију: оне зависе нешто од самог предмета, а нешто од језика. Ако законик хоће да буде на првоме месту практично дело и да избегне грешку коју Векн (Васоп) означава са орш зсћо1авИсит роМив диШат е1 те1ћо(1иа диат согрт 1едит ггпрегапИит, — он треба да одговара и захтевима науке. У погледу Форме, треба на првом месту да избегава двосмислице, нејасности и опширност стила. „Језик закона ваља да је озбиљан и достојанствен, као етичка воља, која је узвишена над страстима, да је кратак и јасан, као моћна воља, и да је разумљив свима, као свеопшти језик". (Тгепс!е1еп1)иг§, стр. 168. — Испор. ВеЉтапп-НоП^е^, ХЈећег 6е8е(2§ећип§ ипс1 Кесћ^-шзветсћаћ; а1в АиР^аће ипзегег 2еН, Вопп, 1876. — Р11оти81-6иеШ, Епс1с1оресНа, §. 14 ).