Бранич

стр. 226.

б р а н и ч

број 5.

Судили и иресудили : председник суда Никола Младеновић, судије: Д. А. Петровић, Ђор. П. Јовановић, деловођа писар Милан Мих. Николић. Државни шужилац А. Стевановић, судија. Извод из историје боловања у лудници. Од 3. септ. до 28. Нов. 1897. Глиша је био миран, чист, уљудан, повучен за себе, ретко с киме разговарао, највише је ћутао, изгледао је збуњен и снужден, и чесго би у лицу без повода јако поцрвенео. По који пут се жалио на главобољу и малаксалост. — 0 делу које је учинио, веди да га се сећа, али да га је учинио у одбрани пошто је чуо да му неки људи раде о глави, али он те људе није видео кад су говорили, него им је само глас чуо. Не сећа се, вели он, свега до ситница како је убио човека, али зна да су се тукли и чуо је, да је онај човек умро после тога, па кад је тако, „ондасамга ја морао убити, јер другаче не може бити." 28. XI. 97. Жали се да је болестан, да не може да се држи на ногама, и моли да легне у кревет. Одведен у амбуланцију. При прегледу није нађено ничега абнормног. Температура нормална. Пулс уредан. Телесно добро изгледа. 5. ХП. 97. Од јутрос сав укочен, сва мускулатура више мање у тетаничном стању. Руке скрштене на грудима, не могу се раздвојити никојом снагом. Лежи на леђима. Вилице стегнуте. Ћути. Ништа не одговара. У" лицу румен. Пулс уредан. Температура нормална. Дисање мирно. Пре подне гледао је, али му је поглед био укочен. После подне затворио је очи. Укоченост је у вече престала, али очи није отварао, нити је хтео проговорити. Цео дан није ништа јео ни пио. 20. ХП. 97. Непрестано лежи у кревету. Има изглед тешко болесног човека. Скоро ништа не говори. По који пут одговара: „тсшко ми је у глави и у целој снази". Врло мало једе. 25. XII. 97. Само ћути и ништа не одговара. Телесно доста опао. Упитан зна ли да је данас Божић, ништа није одговорио. Кожа му је јако сува, рапава и перута се. 1. I. 98. Само ћути. Измерен и има у њему 52 киле. 1. II. 98. Никакве промене. Ништа не говори. Јако је ослабио. Ма колико му говорили и питали га, он ћути. 9. Ш. 98. До данас је непрестано ћутао. На јутрошњој визиги позвао је лекарског помоћника г. Шаиновића да му приђе да се разговарају. Кад мује он пришао, Глиша га је питао ко је он и шта је, како му је име и штаје ова кућа где се он