Бранич

БРОЈ б.

В Р А Н И Ч

стр. 251.

закон у коме би стајало да ће судови зависити од управие власти онако исто као и административни ор гани. Али, та одредба ништа јој не смета да судској власти створи такав положај због кога ће она бити у Фактичкој зависности од управне власти; да овој да могућности да, у којој год мери хоће, врши утицај на судове. Располажући правом да судије размешта, отпушта и ставља у пенсију, онако исто као и админинистративне чиновнике, управна власт моћи ће да утиче на слободу судскога решавања. Устав је требао да прецизира мере којима се независност судова гарантује, а не да им судбину оставља законодавној власти које је, као што то историја и свакодневни примери обилато доказују, подложна честој застрањеностп и чије одлуке не ретко носе печат тренутног расположења и пристрасности. 1 ) Разлози због ко-јлх су извесна основна начела отргнута из руку обичне законодавне власти и унесена у основни закон, устав, истичу се са не мањом јачином и у корист оглашавања, као уставних принципа, извесних мера помоћу којих се даје судска независност обезбедити. Такву погрешку није био учинио Устав од 1888. год. Он се није задовољио да каже да су судови независни, већ је непокретност судија и изборни систем за извесна судиска звања огласио као уставне принцице и тиме ограничио, у општу корист, моћ законодавне власти. На слободу судије утиче то: да ли је он покретан или непокретан, начин на који се судије постављају и унапређују; начин на који се врши надзор над њиховим приватним и званичним жнвотом и систем по коме се судија за дела учињена у званичној дужности предаје суду. Ми ћемо сада говорити само о судској непокрегности, оставвајући да о осталим питањима третирамо у једној од идућих лекција. (Свршиће се) -х;с»

!) Веапаз1ге, ор. с11. р. 11": „Страсти народа могу бити тако исто искључиве и сдепе као и страсти појединца."