Бранич

стр . 252.

в р а н и ч

број 6.

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРАВА ОД ПАСКБАЛА ДЕЛ ЂУДИЧЕ (Наохавак) ГЛАВА ПЕТА Подела права. §. 23. Рационална нодела права треба да је објективна, тј. да је основана на садржини и на смеру правних односа. Човек у свом спољашњем делању показује се у три вида : као појединад који живи у извесном друштву, као члан државе и као члан опште људске породице. Из ова три вида живота излази исто толико врста односа. Ирва врста односа тиче се смерова и интереса појединаца, друга склопа и делаља државе, трећа обухвата опште односе који премашају унутрашње смерове једне државе и везују уједно разне државе као моралне особе, као јединке човечанства. Најонштија је дакле подела права на троје: иргсвашно, јавно и међународно. Приватно ираво обухвата скуп норама прописаних за заштиту личне индивидуалне слободе и интереса; за то су махом и остављене бризи и на вољу самих лица. Има их и таквих које су издате у општем интересу, са којима се одређују границе личне слободе, и опредељује начин како да се искаже, пада буде ујемчена у многоструким односима једног лица према другоме, и да одговара своме задатку. Али у опште, изван тих норама, приватно право зависи од слободне воље појединаца, и они их се могу и одрећи. Друкче стоји са правом јавним чије су норме прописане у интересу и смеру државном. Оне истина дају права личностима, али у колико ове суделују у државном животу и у колико су и оне позване да врше државне послове, Функције. С тога, оне имају више карактер дужности и јавне службе, јачих од воље приватних, — но што би имале карактер права у ужем смислу. Јиз риШсиш ргГиа1огит расНз тиГагГ поп ро1е$1}) У погледу на обим поља дејствасваке од тих грана права, ваља приметити, да се приватно и јавно право развијају надржавној територији, док се међународно, као што означава и сама реч, простире и ван државне границе, регулишући односе

!) ЛУагпкош^, цит. дело стр. 68. 82.