Бранич

број 6.

вранич

стр . 263.

свију оних политичких друштава, што живе под заједницом тога права. 1 ) Арисшошел у Никомаховој Етици V, 4 и даље, схватајући правду у облику једнакости, деди је на дисшрибушивну и решрибушивну (ршсаоч дихчеџујттбу). Прва се односи на поделу части и добара међу друштвом, према заслузи (хат' и преставља геометријску сразмеру; друга изједначује разлике, одузимајући оно што је прибављено недопуштеним путем у трговини и кривицама, и може се преставити као аритметичка сразмера. У прву долази јавно право, у другу приватно н кривично. (Испор. Тгеш1е1оп1тгд, ШбЈопзсће ВеЉа§е гиг РћПозорМе, св. 3. стр. 339.—413.) Римљани су делили право на гив риШсит и гиз рггга1ит. РићНсит 1ив ез1;, диос! а<1 81а4ит ге1 Котапае 8ресШ, рг1уа1ит, дио<3 а(1 81П§и1огит иШПа(;ет : зип!; етт диаес1ат рићНсе иЦНа, диаеДат ргкаИт. (В1д. I, 1, 1, §. 2.). Авгусш Тон (Тћоп, цит. дело стр. 138.-44.) доказује, да мерило разликовања јавног и приватног права није у извору и садржају норама, већ само у правним последицама које новлачи за собом њихова повреда. Отуда закључује, да приватном праву припадају норме прописане у интересу појединаца, којима одговара приватна радња ; на против, јавном праву припадају оне норме, чија повреда бива за време какве јавне радње коју врши држава. Ово је разликоваље истинито, алиније основано на исконском свој ству права. Јер, ако и усвојимо да неке норме прати јавна радња, а друге приватна, увек остаје и да се сазна, за што је ова разлика; а узрок јој се опет налази у садржају и у различитим смеровима, које ове норме имају да заштите. Осим тога, ово мерило не би се могло применити на међународно право, у коме нема радње у правном смислу. Аренс (Аћгепв, Кесћ1 ипс1 КесМз-тззепзсћаД т АПдететеп у Холцендор®овој Енциклопедији, 3. издање, стр. 48. и даље) правилније примећује, да позната разлика између приватно-правних и јавно-правних односа, не иотиче из природе субјеката, тако да би за прве, по општем мишљељу, били субјекти приватна лица, а за друге држава и њезине установе; пошто и сама држава, општине и друга јавна нравна лица могу бити субјекти приватних односа. На против, основ разликовања, као што је речено горе, лежи у смеровима којима теже правне норме. На тај начин, додаје он, приватно право биће скуп норама, на основу којих сви чланови политичког и социјалиог поретка могу постићи своје посебне циљеве акшом своје воље; а јавно ираво биће

!) Због овог обележја неки га писци називају јавним саољнин правом, за разлику од јавног унутрашњел права. ив истих се разлога назива међународним ириватним правом скуп норама по којима закон једне државе има силу и ван њезаних граница, у односииа између лица која припадају разним државама.