Бранич

стр. 246.

бранич

број 6.

закон разуме, уздићи се изнад овога па чак и изнад самога устава, и тиме сувереност законодавне власти сузити, да не кажемо сасвим је уништити. 1 ) Истина, тешко ће се остварити претпоставка да се судска власт стави у Флагрантну противречност са законом; али довољно је да је њој за то створена могућност, па да треба, може бити, одбацити једну установу која"води таквим резултатима. Оеим тога, како се може^десити и дешава се да је у каквом снору и политика заинтересована, могуће је да Касациони Суд, под 1 утицајем јавнога мњења или других околности, заборави на свој положај па да задовољи, у место закона и правде, извесне политичке тежње. И напослетку, изван случаја овога, тако да се изразимо, колективнога непоштовања закона од стране судскога тела, може се претпоставити случај и појединачнога гажења закона, због материјалне користи или због личних обзира. Није немогуће да судија суди прнстрасно, па да се- он опет не може редовним путем казнити. Међутим је, узмимо, позната ствар да је судија такав. Једна ревокација овде би била спасоносна, али се њој противи независност судска, која се тако појављује као штит пристрасности и преступа! Кад се ове замерке на судску независност посматрају за себе, без упоређења са опасностима која онет неминовно прате систем зависности судова, оне могу зар и имати извесне вредности. Али, те замерке не могу да се одрже кад се имају на уму користи које нам пружа судска независност; па и саме присталице преваге административне власти над судском не иду дотле да ограниче слободу судова. У правној науци, начела немају онај значај који имају у егзактним наукама: она нису израз апсолутне истине, већ, тако да кажемо. релативне. У егзактним наукама, извесно начело никад није у природи демантовано, док у правној науци примена начела може да, у неким изузетним случајима, одведе сасвим неправичним резултатима, очигледни доказ несигурности самога начела. Да наведемо један пример: !) „Сувереност се може деФинисати као право доношења закона", вели ТосдиеуИ1е, у свом знаменитом делу Тјп МтосгаЏе вп Атеп^ие 1 I. р. 205. На сваки начин овде се претпоетавља да су закони обавезни и да морају бити примењени; без тога право доношења закона не би било знак суверености .