Бранич

број 8.

б р а н и ч

стр. 346.

гати и после нових избора. Што је задатак Горњег Дома то је да одгоди оне реФорме које је Дољи Дом усвојио пре него је за њих јавно мњење било снремљено. Један Горњи Дом који ће се одупирати превременим реФормама јесте корисна установа. Један Горњи Дом који би својим отпором сазрелим реФормама изазивао револуције био би на против штетна установа, и у одбрану Горњег Дома коме његови противнаци пребацују да је на сметњи напретку г. Гершић није могао ништа јаче наћи до то да прогресивним мерама којима је дошло време то тело није никаква неодољива препрека. Критикујући дводомни систем, г. Гершић није могао оставити непоменуто да се њиме организује сукоб. „И одиста сви увиђавни и озбиљни писци и практични државници увиђали су и увиђају зло, које по државне послове пониче из трвења и честих сукоба између два дома. Сваки од њих може цело законодавство потпуно да укочи, да доведе до застоја, а опет без непрестане правилне радње законодавства, државне машине не може да буде, мора да стане. Нико то није згодније означио него чувени амерички државник прошлога века Франклин у оној његовој слици: владавина са два дома то су кола запрегнута спреда и састрага и то са коњима који вуку у противном правцу. Свуда онде дакле где се без потребе стварају разна тела за исти посао, ту се одмах ствара извор расцепа и сукоба, те имајући намеру да се избегну и предупреде неке тобожне замншљене опасности од једног дома, ствара се истинска реална опасност тога сукоба и трвења." Кад г. Гершић истиче опасност тога сукоба и трвења, он и нехотице претпоставља да ће оба дома бити подједнако активна ијака, да се Горњи Дом неће ограничити на то да прима оно што му Доњи Дом предлаже, да ће он хтети да тера овоме опозицију, често опозицију систематску, опозицију по што по то. Али та претпоставка не да се сложити с оним што је пре тога г. Гершић говорио о неспособности Горњег Дома „да спречи, умери или поткуси какву ма и „прехитрену" или одвише „радикалну" реФорму..." Горњи Дом, одиста, не може један пут бити тако немоћан да није у стању ни да умерава Доњи Дом, а други пут опет тако моћан да буде у стању „потпуно укочити цело законодавство."