Бранич

БРОЈ 8.

Б Р А Н И Ч

стр. 347.

део један слаб кнез. Да ће се све те три околности опет кад стећи, тешко је веровати. — Још је г. Гершић навео и ово. Савет би се код нас морао саставити од оних елемената који се разумеју под именом интелигенције. Зар се интелигенција, која се и иначе одвојила од народа, не би одвојила од њега још и више, кад би једног дана добила засебну скупштину? Дводомним системом само би се увећала „провалија" између ње и њега. Здрава политика, тојерадити да се они зближе, а зблизити се могу само тако ако се помешају у истој скупштини. Овај аргуменат имао је велику срећу да се популарисао чим га је г. Гершић нашао; али ми нисмо у стању ни њега примити. Треба прецизирати те називе, народ и интелигенција; народ, то је, ваљада, сељачки ред, а интелигенција, чиновнички. Да су се та два реда одвојила један од другог, неоспорно је, али, у исто време, и природно, јер иначе не би била два различна реда. Разни редови у једном друштву никадаједни другима не симпатишу много. Питање није у томе зашто се интелигенција одвојила од народа, него како једошло до тога да се образују два реда, чиновнички и сељачки. Једно је извесно, а то је да је њихово образовање резултат социјалног стања земље, на ко.је организација законодавне власти не може имати великог утицаја. Факт одвајања чиновника од сељачке масе десио се за владе једнодомног система, и ми се питамо, кад тај систем није био у с,тању спречити да се један још хомогени народ не подели на два реда, сељачки и чиновнички, како ће он бити у стању да те већ диФеренциране редове поново један с другим састави? Теже је то зло, ако зла има, поправити, него штојебило избећи га. И како чудновато схватање да ће представници чиновништва и они сеоског становништва ратовати једни с другима, ако буду заседавали у две собе, а да ће се сложити, чим буду у исту стрпани... Буде ли стварне супротности између интереса та два реда, она ће се обелоданити у једној скупштини исто онако као што би се обелоданила и у двема. Разлика је сва у томе што би, код две скупштине подједнако јаке, чиновнички представници и сељачки морали да сепогађају, док биуједној скупштинн представници оног реда који је јаче заступљен били у положају да слабијој страни своје услове диктују. И