Бранич

број 8.

б р а н и ч

стр. 349.

центар у Горњем Дому. Цела је истина да су код нас скупштине пасивне; алн оне су само за то такве што се обично под притиском владе бирају. Чим би се ујемчила слобода избора, добиле би се скупштине друкчијег карактера, и на пр. наведено место из Миловановићеве брошуре било је сасвим тачно 1888 кадјеброшура изашла, али већ мање тачно после новог устава којије одмах за тим дошао. Истина, г. Миловановић примећује: „Ако би народно представништво ношло погрешним путем, и ако законски предлози које је оно изгласало не би одговарали интересима српске државе, или би чак претили да поруше саму његову егзистенцију, владар са својим правом апсолутног Уе(о, свакад је у стању да се таквој законској мери успешно одупре." Ми се ограничавамо овде да поновимо што смо већ рекли, а то је да владалац, кад узме један пут на себе да зауставља скупштлну, свршава обично тиме да је себи потчини. Г. Миловановић поставља за тим ово питање: „Ако смо сви сложни да је српско друштво састављено из једне хомогене масе и да у њему нема ниједне оделите класе ко.ја би из ма каквих узрока могла претендовати на засебити удео у државној управи, како онда још може бити несугласице о питању да ли наше народно представништво треба да буде састављено из једног или из два дома." Хомогеност за коју би г. Миловановић хтео да је одлика нашег друштва била би уједно знак о ниском ступњу његова развитка. Познато је да развијање једног друштва доноси собом његово диФеренцирање, стварање ужих група у његовој средини. У природном је току ствари да оно бива све сложеније. Према томе овај разлог г. Миловановића био би од привремене важности, важио би само дотле докле српско друштво не би изашло из своје примитивности. Али да ли би био и од такве привремене важности? Зар г. Миловановић не признаје мало касније, заједно са г. Гершићем, егзистенцију једне интелигенције која се толико одвојила од народа да овај нема више у њој много вере (стр. 55)? И зар стварањем такве једне интелигенције није већ разорена хомогеност српскога друштва? Прелазећи сада на уставну промену од 1888, имамо да приметимо да се тада о Горњем Дому није водила