Бранич

стр . 350.

б р а н и ч

број 8.

онако дуга и жива дебата као двадесет година раније. У ужем уставном одбору који су састављали г. г. Ристпћ, Ст. Бошковић, Авакумовић, Рибарац, Гарашанин, Кујунџић, Мих. Павловић, Марко Стојановић, Сава Грујић, Пера Велимировић, Риста Поповић и Мих. Кр. Ђорђевић, само се један говорник, — г. Ст. Бошковић, био чуо у корист Горњег Дома. 54 ) У ширем уставном одбору било је, наравно, више њих који су захтевали поделу законодавног тела. Али кад се дошло до гласања, на дводомни систем пало је свега пет гласова (Ђ. Павловић, Стеван Д. Поповић, М. П. Шапчанин, Никола Ђорђевић и Јован Крсмановић). У последњем тренутку одрекли су му свој глас чак неки од оних који су га за време дискусије заступали, — први г. Бошковић, за тим ђенерал Белимарковић, Моја Гавриловић, ■ г. г. Васиљевић и Бан. 55 ) Било би погрешно извести на основу овога да је од 1868 дводомни систем био изгубио много земљишта код нас. Уставни одбор од 1888 није настојавао нањеговом усвојењу поглавито из извесних политичких обзира на које је Њ. В. Краљ Милан био свратио пажњу. Предлог устава израђен одбором имао се поднети Великој Скупштини да о њему као о целини решава, да га или без измена прими, или сасвим одбаци. Због тога морале су се избацити из њега све оне одредбе којима би већина у Великој Скупштини у тој мери била противна да би цигло због њих била кадра цео устав одбити, и пошто се претпостављало да би у те тако непопуларне одредбе спадала и она о Горњем Дому, било је одлучено да се та одредба жртвује успеху уставног преображаја. Да је међутим уверење о потреби дводомног система било још јако, познаје се по палиативним мерама које су биле унете у устав од 1888 у циљу да се њима Горњи Дом замени. — Прва је од тих мера била увођење квалиФикованих посланика (чл. 100). Ова категорија посланика вредела је више него она владиних посланика, али је била далеко од тога да одговори за-

64 ) За овај податак обвезани смо г. Бг М. Ђ. Миловановићу, који је вршио дужност секретара тога одбора. 66 ) Отаџбина, књига 28.