Бранич

број 8.

б р а н и ч

стр. 353.

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРАВА ОД ПАСКБАЛА ДЕЛ ЂУДИЧЕ (Наставак) ГЛАВА ДРУГА Имовинско право §. 39. Имавина и вени елементи. У кодико су ствари од користи људима, т. ј. у кодико оне могу задовољити људске потребе, оне се називају добра. У овоме појму се слажу право и економија, и ако прво посматра корист са гдедишта држања њиховог, а друго са гледишта богатства. Скуп односа једног лица према његовим добримаконституише његову имовину. Овом 1 се деФИНицијом не искључују дугови, који чине пасивни део имовине, јер са гледишта правног у њ улазе све врсте односа што имају економске вредности. Општим појмом добра обухватају се како тедесне ствари, тако и чињења јер, да би човек постигао своје смерове није довољно само да има и непосредно употребљава природне ствари, већ треба и да се служи и радом, и делом, из чега потиче трговина и размена добара. Отуда произлази подела имовинског права на два дела: на сшварна или реална ирава, облигационо или тражбено право. Стварна су права (иначе и права на сшвари) она права, која дају нвиосредно власт над стварима, према коме било. Она имају карактер апсолутних права, јер вреде противу свакога, који би се огрешио о општу дужност, да их поштује. У овоме се смислу може казати, да је воља имаочева одлучна норма према свима другим дицима. Облигациона права, међутим, обухватају односе између два или више лица, којима је предмет какво чињење, каква учинба. Она се зову и личним иравима за разлику од првих, и имају карактер релативних права, у кодико вреде, не против свију, већ према одређепим дицима, т. ј. онима која су дужна да испуне обвезу. Воља имаочева норма је само према овим последњим. 1 )

') Испор. "ИПпс1всће'1с1, цит. дело §. 38 и 41. БГАНИЧ

23