Бранич

стр. 352.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 8.

Завршујући, ми смо ради да истакнемо двоје. Прво, да код нас ни 1868 ни 1888 није Горњи Дом био одбачен, а да се у исти мах није тражило чиме би се он заменио. У сваком уставном пројекту из кога би исиао остала би празнина која се морала ма чим попунити. И сада је врло карактеристично да су установе које су на његово место увођене биле неки пут јога противније начелима демократије него сам Горњи Дом, који је баш због своје мниме несугласности с тим начелима био код нас компромитован: увођење владиних посланика уставом од 1869 довољно доказује ову мало парадоксну тврдњу. — Друго што смо ради истаћи, то је да ми досада нисмо имали куражи да примимо парламентарни режим такав какав. Ми рашчлањавамо његов механизам, и онда одређујемо шта је од његових елемената „за наше прилике", а шта није. Један од тих елемената који редовно одбацујемо, то је Горњи Дом, Познато је да је парламентарни режим врло компликован режим, да је то једна с муком удешена равнотежа између ривалних чиниода којој мало треба па да се поремети, и за то чим смо га ма упростили,чим смо га лишили оног састојка који је имао у њему улогу регулатора, он је стао да Функционише на један начин у парламентарним земљама до сада невиђен. Пре него што се прими парламентарни режим, има смисла питати се, је ли он за наше прилике; али кад се један пут у начелу реши да он за наше прилике јесте, онда га ваља примити као једну целину, без икаквих измена које би његову хармонију могле разорити, онако како он постоји где год постоји.

Слободан ЈовановиБ.