Бранич

број 8.

б р а н и ч

стр. 355.

потребама; потребан је рад, прерада матерпје, како би ствари постале корисне и способне, да се могу употребити за многоструке см.ерове живота. Ова природна потреба, по којој се већ човек разликује од животиња (којима је довољно оно што им природа пружа непосредно), претпоставља у њему моћ, да присвоји ствар и да се њом стално служи, искључујући друге људе, који би хтели њом да подмирс своје потребе. На ово га гони и морални импулс, да ствара обележје своје личности и да је учини оруђем сопствене воље и среством својих смерова. Докле је, дакле, ствар његова, т. ј. орган његове воље, нико неће моћи без повреде његове воље и слободе да уништи, ограничи или преиначи тесну везу која везује ствар за њезине имаоце. Дужност је свију да ствари сачувају овај карактер приватног оруђа, ипаче она, као општа, не би била орган прилагођен личној индивидуалној вољи. Али ова два елемента, природан и моралан, нису сами по себи довољни запојам својине, јер они у суштини стварају прост Факт: власт над извесном ствари. Да овај Факт постане својина, потребан је један трећи елеменат, правни елеменат, из кога јединог проистиче признавање и заштита власти над ствари. Установа својине, има с тога свој извор управо у држави, јер је само у друштвеном животу и друштвеном влашћу могуће постићи признање и опште поштовање својине. Својина је, дакле, оишша иравна моЛ лица над неком сшвари, или ираво госиодарства над неком сшвари. Њена је карактеристика у потпуности те власти, тако да ограничења којима је својина увек изложена, не потичу из самог њезиног бића, већ могу потицати или из права трећих лица или из општих јавних разлога: али чим се та ограничења отклоне, право сопственика на целу ствар потпуно се враћа. 1 ) Својина има три главна својства: цржавину, уживање и расиолагање. Државана значи задржавање за се (ревандикацију); уживање, употребу и плодове; расиолагање како прераду и уништење ствари, тако и отуђење. Ова су три права садржај својине. 2 ) Најглавније теорије о својини, које су се развиле до нашег века, могу се груписати у две класе: у прву долазе оне које налазе принцип својине у каквом индивидуалноме акту, као што су заузепе (ОгоИиз), рац (Еоске): друга обухвата теорије које јој постављају као основу какав дру-

*) 8о1хт, 1паШиНопеп <3ез Кот. Кес№ (4. АиП) 1891, §. 48.

2 ) Вгипа, цит . дело, стр. 476.

23*

»