Бранич

стр . 366.

б р а н и ч

број 8.

штвени и колективни акт, као што су сиоразум, конвенција, закон (Мопгеж^еи, ВепШат. Кап(;, ПсМе). И једне и друге, као што умесно нримећује) Аренс (Аћгеп.ч. КакцгесИ, II. §. 74), мешају основ својине са начином стицања, и пристрасни су, јер се обзиру само наједан од атрибута који је састављају. У оним првим доктринама својина се оснива једино на појединим актима, у којима се испољава срество што везује ствар за човека и постојање личне воље; оне друге, међутим, обзиру се само на израз друштвене воље, опште признање. У ствари, појам о својини садржи оба ова елемента. Претпоставка о соттито Ђопогит рггтаега у тако званом природном стању, коју су подржавали писди XVII и ХУШ века, последица је погрешног мишљења, да евојина није установа којој је извор у човечијој природи, и да може бити таквих животних услова, у којима не би било правилне колективне сопствености, ма кога било облика. Не треба мешати философски и правни принцип својине са њезиним историјским постанком. С погледом на њезин појам, својина је срество, да се задовоље људске потребе, оруђе воље, продужење личности; а легитимни су сви њезини облици, који одговарају разним правним субјектима. Ови облици нису постали сви на једанпут у историји, већ постунно, како су кад одговарали економном и моралном стању народа. У опште може се рећи, даје заједничка колективна државина једнога племена, претходила приватној својини (0 овоме предмету гледај: Р. Уш1е(;, Сагас1еге соПес^ с1е8 ргегшегез ргорпе^ез ЈттођШегез, Раш, 1872 — ћ/ауе1еуе, Бе 1а ргорпе^е е(: <1е 1ез Гогтез ргГтШуев, 4. изд. Рапз, 1891. — Зитпег Махпе, Еез соттипаи^ев с!е у111а§е еп Опеп! е! еп Оссгс1еп1; у књизи Е(лс1ез зиг 1' 1пв(;о1ге (1и скоК, Рапв 1889, стр. 88 и даље). ДеФиниција италијанског законика о својини (у чл. 436. дата одредба по којој се „својина означава као право апсолутног располагања и уживања једне ствари, у колико томе не би били противни закони и уредбе земаљске",) није логички исправна. Прво за то, што уживање и располагање нису једина садржина сопствености, аза тим и за то, што наглашује њен апсолутан карактер и сувише; а тиме изазива мисао да код сопствености не треба да буде никаквог ограничења, а ако би га било, да би у томе била прећутна недоследност. (Ту исту погрешку чине и аустр. грађ. зак. у §. 354. и српски грађ. зак. у §. 211.). § 42. Из изложеног појма о својини излази, да све ствари спољњег света не могу бити предмет сопствености, већ само оне које су, по својој природи и по потреби којој су намењене, спо-