Бранич

број 8.

в р а н и ч

стр. 357.

собне за личну иди колективну својину. Друге, на нротив, кој е се не могу присвајати као што сусветдост, море, имају својство општих ствари, и изузете су од сваке сопствености. Отуда разлика ствари које улазе у јаван тромеш и ствари које не улазе у јаван промеш , а које, и ако по природи могу бити предмет својине, ипак су законском одредбом искључене из приватне својине. Хугу Гроцију припада засдуга, што је ослањајући се на римско приватно право, одбранио слободу мора, противу претензија Португалаца, доказујући у својој дисертацији: Маге Шегит (Бе1(1а 1609), да Океан не може заузети један народ, већ да је он намељен општој потреби људи: Ш еп(Јет <1е саизгз соттипе оттит тагГз е1етеп(шп, тјип1ит зсШссЛ Ма, и1 ронзгЛегг поп ^иеаГ, е1 отптт изГбиз ассотоЛа1ит, з1ие па^ГдаИошт гезрГстш, зте еНат рГзсаГигат (сар. б). Државна добра, која су народна, и она окружна и општинска добра, која служе за општу употребу, ван јавног су промета (неотуђива), докле служе одређеном смеру чл. 426, 430, 432, итал. грађ. законика. (Аустр. грађ. зак. говори о тим стварима у §. 287., а српски грађ. зак. обухвата их под изразом свачија иди народна добра у §. 195.) §• 43. Разни облици својине. Људска привреда која привређује ствари повећавдјући им корисност, да би их начинида подеснијим за потребе живота, ствара разне облике својине. Осим опште подеде својине на неиокрешну и иокретну, која има велику важност за право, прва се може разликовати још на иољеку, варошку, и својину над шумама, према томе, да ли им је предмет: зиратна земља, зграде или шуме. Осим тога, у погледу начина и специјалних смерова економске радиности имамо својину нац рудама која се односи на истраживање и обрађивање рудника и камених мајдана, индусшријску, којој су предмет производи индустрије, и шрговинску, која се састоји у размени робе, потпомогнутој посредовањем измећу произвођача и потрошача. Најносле, ако ирименимо појам својине и на бестелесне ствари, чему нагиње сувремена наука, онда можемо наведеним облицима додати још умну својину, аушорско, умошворничко ираво, или књижевну и умешничку својину, али о овоме ће се говорити нарочито. По чл. 440 итад. грађ. законика својина над каквим земљиштем, обухвата и простор над њим и под њим, што