Бранич

*

ВРОЈ 8. Б Р А Н И Ч СТР. 368.

разнијех кдаса. Они стоје потпуно на истој линији што се тиче званичног карактера. У јерархијском погледу раздикују се само разном титудом. Посданицима прве кдасе припада титуда „ексцеденција." Онијема друге не. Код министра ресидената, који сиадају у трећу класу дипломатскијех агената, разлика се такођер састоји само у церемонијалу при пријему и предаји кредитива. И они се акредитују од суверена код суверена. У четврту класу дипломатскијех агената спадају отправници послова. Отправници послова не акредитују се код суверена, него код министра спољнијех послова. Њихову кредитиву потписује министар спољнијех послова и они је предају министру спољнијех послова оне земље, у коју се шиљу. Има двије врсте отправника послова: стадни отправници посдова, који се од стране своје владе нарочито акредитују као стадни шеФОви мисије; за тијем привремени отправници послова, који не добивају нарочиту акредитиву као стални дипломатски агенти и као шеФОви мисије. Привремене отправнике послова нотом пријављује или писмено представља стални посланик прве, друге или треће кдасе министру спољнијех посдова као својег привременог замјеника. То се обично догађа, кад посданик иде на одсусво, или је иначе спријечен у вршењу својијех Функција или у случају, кад се стадни посланик смјењује, док не дође нови. Функције таквог привременог отправника послова престају саме собом, чим се стални ше® мисије врати на дужност или стигне нови посланик. Изванредни посланици немају услијед те своје титуле никакво првенство у рангу пред осталијем редовнијем посланицима исте класе. Скуп свијех дипломатскијех агената, који су акредитовани код извјесне државе, саставља дипломатско тијело, или дипломатски кор. На челу дипломатског тијела стоји доајен или старјешина, а тај је на католичкијем дворовима папин нунције. Гдје таквог нунција нема, иди гдје двор ниј е католички, ту је доајен онај посланик прве класе, који је најстарији по датуму званичне нотиФикације својег доласка. Дипломатски кор није јуристичко лице. Није корпорација у правном смислу, којој припадају нека особита права и чији би чданови међу собом били везани извјеснијем узајамнијем дужностима. То је тијело просто један слободан скуп одјелитијех, једно према другом независнијех лица, међу којијема постоји једна чисто морална веза, основана на солидарности извјеснијех права и интереса њихо-