Бранич

стр. 364.

БРАНИЧ

број 8.

вијех дотичнијех држава, у колико та еолидарност може да постоји без штете но независности сваке од тијех држава. Сваки дипломатски агенат има своју пратњу, дакле извјесан персонал, који му је придодат и /који стоји под њим, као шеФОм мисије. Персонал посланетва дијели се прије свега у двије категорије : у званично особље, званични персонал и у персонал незванични. Званични су персонал посланетва она лица, која су, као помоћне снаге и помоћни чиновници, одређена у службу самога посланства као таковог, да т.ј. помажу ше®у мисије у отправљању његовијех званичнијех дипломатскијех послова и Функција. Састав тог званичног персонала мијења се према важности саме мисије и према потребама државе која ту мисију шиље на страну. У незванични персонал посланства увршћују се сва она лица у пратњи дипломатског агента, која стоје у његовој личној служби и која од њега добивају плату или какву награду и издржање. То су, дакле, лица, која нијесу постављена од стране државе. Поред до сада побројанијех дипломатскијех агената, који улазе у дипломатски кор, државе се по некад за пзвјесне циљеве и међународне послове служе и разнијем агентима, комисарима, делегатима ит.д. Ништаније тако неодређено као правни положај и однос једног агента или комисара, који није карактерисан неком дипломатском титулом. Такви агенти без дипломатског карактера шиљу се већином тада, кад је активно право посланства онога, који агента одашиље, сумњиво или непризнато па би за сваку државу тешко и ризично било, да са такве стране прими и код себе акредитује правог дипломатског агента. Сваки посланик, који се шиље на страну, да буде представник државе у сталноЈ или ванредној мисији, доказује и овјерава свој дипломатски карактер нарочитијем писмом, које се зове кредишива. То је писмо или исправа, којом се посланик одређује да представља државу у некој страној држави. Осим имена, ранга, карактера и титула посланика, у кредитиви се означује циљ и предмет његове мисије. Уз то се у њој исказује жеља, да се одржавају добри односи између дотичне двије државе и молба, да се поклони пуна вјера свијем изјавама, које би тај посланик учинио као представник своје владе и државе. Уз кредитиву дипломатскијем агентима, при поласку на њихово опредељење, редовно дају им се још путна исправа (пасош), инструкције о својем држању према страној држави и